Нема тужнијег дана од Задушница. Најбоље то знају Срби из Сарајева који су баш на тај празник 1996. године приморани да заувијек напусте своје домове и родни град.
Гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу
Сваки трећи грађанин Сарајева био је Србин и тих дана је итекако имао свијест о трајним посљедицама тог чина.
Срби из Сарајева, њих 150.000, отишли су са сазнањем да ће та посљедња велика сеоба српског народа донијети безусловну слободу Републици Српској. Њихов останак у граду, у коме су претходно избрисани трагови српског битисања, остављао би их у позицији вјечитог таоца и средства уцјене, а они не само да на то нису пристајали већ нису дозволили ни да оставе своје мртве. Једини циљ био је домоћи се српске земље.
sokolacturizam.net
Тако је гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу постало вјечна кућа за 1.300 српских душа из Сарајева, а на самом крову Српске, на равној Романији, смјештен је манастир Соколица на чијим зидовима је исписано 3.800 имена као трајан спомен на најпоносније и најхрабрије Србе на свијету.
Нема сумње да нико није толико платио слободу као Срби из Сарајева. Њихово страдање у одбрамбено отаџбинском рату било је веће од онога којег су имали током Другог свјетског рата када се усташка „Црна Легија“ својски потрудила да трајно ријеши „српско питање“. Посебан допринос дали су „фесароши“ у усташкој „Ханџар-дивизији“ који су као накнаду за лојалност и злочине добијали српске и јеврејске куће и трговине.
Велики муфтија Јерусалимски обилази јединице 13. СС дивизије Ханџар састављене од босанских муслимана (ФОТО: Bundesarchiv, Bild 146-1978-070-04A / Mielke / CC-BY-SA 3.0, CC BY-SA 3.0 de, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5419079)
Сарајево је постало свјетски познато на Видовдан 1914. године када је борац за српско уједињење Гаврило Принцип извршио атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда. Данашње тзв. мултиетничко Сарајево покушало је да се одрекне историје, па је избрисало трагове младобосанских јунака. Тако некадашњи Гаврилов мост данас, баш као и у вријеме НДХ носи назив Латинска ћуприја, док је једна од централних улица посвећена императору Францу Фердинанду.
Историја сваког мјеста најбоље се учи на гробљу. На старом православном гробљу „Свети Михајло“ на Кошеву у заједничкој гробници поред Гаврила Принципа почивају чланови организације „Млада Босна“, који су учествовали у атентату: Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж, Данило Илић, Вељко Чубриловић, Михајло Мишко Јовановић, Богдан Жерајић, Јаков Миловић, Марко Перин, те Неђо и Митар Керовић.
Капела је подигнута 1939. године по налогу Патријаршије СПЦ, а према пројекту Александра Дерока. Капела се и данас налази у Сарајеву. Оштећена је у вандалском нападу 1996. године.
Њихови посмртни остаци сакупљени су по затворима земаља бивше Аустро-Угарске монархије у којима су тамновали, након чега су 7. јула 1920. године сахрањени у заједничкој гробници.
Заједничка гробница Видовданских хероја
У години када се навршава вијек од Гаврилове смрти требало би да се уз упаљену свијећу над гробом Видовданских хероја подсјетимо Сарајева – града у коме су Срби најскупље платили своју словоду.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Није ми јасно зашто се Срби увек и свуда повлаче из места где су вековима живели, док су други упорни и остају. Остају и у тешким временима и чекају кад ће се она сменити бољим. Хрвати и Словенци никада нису били за Југославију, али су трпели док су морали и чекали, знајући све време веома добро шта да раде када дође право време. Срби су краћег фитиља и даха, бурно реагују, па се повуку. Од јунака у борби се претворе у кукавице и незналице у миру, не успевајући да остану и очувају ни онолико колико су претходно имали.
Много је примера народа који су тихо опстали у ненаклоњеном и непријатељском окружењу, чувајући своје обичаје, веру, културу и језик, и претрајали.
Није ми јасно зашто се Срби увек и свуда повлаче из места где су вековима живели, док су други упорни и остају. Остају и у тешким временима и чекају кад ће се она сменити бољим. Хрвати и Словенци никада нису били за Југославију, али су трпели док су морали и чекали, знајући све време веома добро шта да раде када дође право време. Срби су краћег фитиља и даха, бурно реагују, па се повуку. Од јунака у борби се претворе у кукавице и незналице у миру, не успевајући да остану и очувају ни онолико колико су претходно имали.
Много је примера народа који су тихо опстали у ненаклоњеном и непријатељском окружењу, чувајући своје обичаје, веру, културу и језик, и претрајали.