• Игњат Павлас рођен је у Доњем Михољцу у Славонији, 1885. У Новом Саду је завршио Српску православну велику гимназију 1904 . Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.

На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918.  делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Игњат Павлас). Истакао је делегацији да је жеља владе Србије да се Војводина прикључи Србији независно од Загреба. Игњат Павлас прихватио је жељу српске владе, а Васа Стајић био против (2). Ослобођење и свечани улазак српске војске у Нови Сад новембра 1918. најватреније су дочекали српски соколи. Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио  мајора Бугарског. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду  25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији (3).

После Уједињења повукао се из политике и посветио се раду у Савезу сокола. На чело Бачке соколске жупе долази 1921. и ту дужност обавља до 1941. а од 1930. до 1941. је члан Старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије. У Старешинству Савеза Сокола одговарао је за Правни реферат и Организацијски одсек. Истовремено је био и дугогодишњи члан Управе, а и неколико година председник „Данубиуса“, новосадског веслачког клуба. У Новом Саду био је председник Савеза културних друштава (са 52 удружења). Соколска жупа обухватала је око 80 друштава и чета (цела Бачка са малим делом Срема  на обронцима Фрушке горе). Жупа је приредила 7 слетова. (4) Павлас је читав живот посветио напретку свог народа, делујући у соколској организацији. Како је истакнуто у књизи  „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду” био је оличење поштења, радиности, одговорности за преузете обавезе, упорности, храбрости, осећања части и високих организаторских способности. Као старешина Бачке соколске жупе допринео је омасовљењу соколства. Био је један од легата акције за подизање соколског дома 1924. у Новом Саду. Дом је био завршен 1936. (5)

Бачка соколска жупа  са седиштем у Новом Саду  обухватала је друштва Ада, Апчош, Бачка Паланка,  БачкаТопола,  Бачки Петровац,  Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Бајмок, Бајша Бачка, Бешка, Црвенка, Биково, Дероње, Черевић, Чуруг, Деспот св. Иван, Ђурђево, Госпођинци, Хоргош, Ириг, Каћ, Кисач, Косанчић, Велебит, Врбас, Колонија Жедник, Ковиљ, Куцура, Кула, Кулпин, Мартонош, Мол, Мошорин, Нови Сад, Обровац, Оџаци, Пачир, Пашићево, Петроварадин, Пивнице, Руменка, Жабаљ, Чиб, Сента, Сириг, Сомбор, Србобран, Сремски Карловци, Стара Кањижа, Стари Бечеј,  Стари Футог,  Стари  Сивац, Суботица, Тител, Товаришево, Турија, Таванкут I, Таванкут II, Таванкут III, Сонта, Степановићево и Светозар Милетић. Сем друштава у Жупи су деловале сеоске соколске чете : Косанић, Љутово, Мали Бајмок, Мали Београд, Рашина, Св. Михајло, Соколац, Степановићево, Сонта, Талајковић I, Талајковић II, Талајковић III, Хајдуково, Томиславци, Чавољ, Чортановци, Бешка, Буковац, Велебит, Гардиново, Горња Рогатица, Дероње, Добровољачко село, Карађорђево, Колонија Жедник,  Колонија Милошево и  Колонија Његошево. (6) Бачка Соколска Жупа приредила је 28. јуна 1922. слет у Суботици. На мађарску изјаву после Првог светског рата „Не, не, никада” са слетом соколи су дали одговор „Овде смо, и овде остајемо !”.(7) Суботица је по броју становника била други град по величини у краљевини СХС, за соколе је требао да буде светионик националне свести на северу отаџбине. За соколе национални циљ слета био је јачање националне свести и манифестација националне снаге и солидарности пред туђином. На слету су учествовала 23 друштва Бачке Соколске Жупе, Осјечка Соколска Жупа, Београдска Соколска Жупа, коњичка подофицирска школа у Суботици, 34. и 7. пешадијски пук из Беликог Бечкерека, пук из Новог Сада и Суботице. Народну Одбрану представљао је генерал Воја Живановић. У Суботици соколи су били срдачно дочекани : „ … они ћилимовима искићени прозори, оне цвећем засуте соколске колоне, оне добре старице, које су житом посипале Соколове и Соколице, онај честити сељак, који се прогурао из масе света напред и који је дежурном редару, кад га је гурао натраг, узвикнуо : „Пусти ме, да видим ту лепоту, па онда ме уби”.” На Видовдан соколи су посетили Палић, где је у парку приређена забава. На Палићу приређена је Соколска академија. (8)

На II. Слету Бачке Соколске Жупе одржаном 28. и 29. јуна 1922. у Суботици учествовала су сем соколских друштава бачке жупе и соколска друштва београдске и осјечке жупе као и војска из Великог Бечкерека. На Видовдан био је приређен помен борцима који су пали за ослобођење од Косова. Соколи су учествовали на помену у православној и католичкој цркви и синагози. На Видовдан кренула је поворка од гимназије ка железничкој станици, одакле су возом отишли на Палић, где је увече приређена соколска академија. На академији су учествовали београдски, осјечки, новосадски и суботички соколи. Чланави београдског сокола отворили су академију Ербеновом деветком. Осјечки соколи учествовали су са 5 тачака : Оченашков ритмички двојзбор, Мукове ритмичке вежбе подмладак и Пад Тирана.  Пад Тирана био је опремљен костимима. Другог дана слета приређена је свечана поворка у Суботици.Са слетишта је 29. јуна 1922. кренула поворка, на челу са коњичким оделењем Осјечког соколског друштва. За њима следио је Соко-барјактар са свечаном заставом некадашње фрушкогорске Соколске жупе, праћен двојицом сокола са исуканим мачевима, … Соколице у народној ношњи, … фанфара сомболског Соколског друштва, фанфара валповачког Соколског друштва, соколи и Народна Одбрана у грађанском оделу.  За њима су ишле колоне подмладка, чланова, чланица и војске. Поворка је прошла кроз главне градске улице и задржала се пред градском кућом, пред којој је била подигнута трибина. (9)

Пред градском кућом старешина Бачке Соколске Жупе, др. Игњат Павлас поздравио је град Суботицу. После толико векова, рекао је Павлас, нашли су се јунаци и соколи опет заједно и наша народна песма, која нам је дочаравала слике из давне прошлости, постала је стварност. Соколи су долетели у Суботицу из оних висина, где влада чисти идеализам, где нема политичких партија, … где је у срцима свију уписано само једно начело : „Сви смо синови само једног народа и једне Отаџбине, за чију слободу и срећу спремни смо да гинемо !”. Говор Павласа бурно је и дуго поздрављан од непрегледне масе света, која је прекрила пространи Карађорђев трг. Градоначелник др. Андрија Плетикосић захвалио се соколима на приређеној манифестацији, која је на све Суботичане учинила најдубљи утисак. Град Суботица приредио је банкет соколима у свечаној дворани хотела „Београд”. На банкету је било 120 особа. Сем сокола, били су велики жупани др. Паја Добановачки и др Лазар Бугарски, … председник удружења резервних официра мајор Милан Радосављевић, посланици суботичког округа и многи други. (10) Пошто је на поздрав одговорио градоначелник, дефиловали су соколи са својим заставама поред трибине на којој су били изасланици соколског савеза и појединих соколских друштава. После подне почеле су вежбе на слетишту. Прва тачка биле су просте вежбе које су извели соколи и војници . Учествовало је 330 војника из 3коњичког пука, коњичке артиљерије, 7 и 34 пешадијског пука и 240 сокола. У простим вежбама мушког подмладка  било је 120, а у истим вежбама за женски подмладак 60. У простим вежбама чланица учествовало је 170 чланица. У простим вежбама чланова било је 200 чланова. Уз звуке музике наступило је 120 војника. Са ножем на пушкама извели су комбиноване вежбе оружјем које је израдио Тодоровић, начелник бачке соколске жупе. Трећа вежба изведена је уз звуке “Ој Словени”. Чланице београдског соколског друштва извеле су Ербенову ритмичку деветку. Слет је завршен вежбама коњичке подофицирске школе на коњима. (11) Град Суботица приредио је банкет соколима у свечаној дворани хотела „Београд”. (12)

 I слет нараштаја Бачке соколске жупе одржан је у Новом Саду 27. и 28. 5. 1923. Као изасланик Т.О. Савеза присуствовао је Душан Богуновић. Соколско-школска изложба коју је приредила грађанска школа из Новог Сада и соколско  друштво Нови Сад отворена је 24. маја 1923. На слетској јавној вежби је било присутно преко 7.000 гледалаца. У вече Соколско друштво Нови Сад приредило је, уз учешће музике и женске грађанске школе, музичког друштва, чланова народног позоришта,  велику соколску забаву са концертом и соколским вежбама. Врт градског стрелишта био је пун грађана и сокола. Том прликом извело је  Соколско друштво из Новог Сада  : Фр. Шварцвалд “Вечер на Сави”, “Пад Тирана” и Ербен “Женска деветка”. За време слета није се употребљавао алкохол, већ је био приређен Соколски здрављак. (13) Главна редовна скупштина соколске жупе Бачке била је одржана 22. фебруара 1925. у дворани касационог суда у Новом Саду. Скупштину је отворио старешина жупе др. Павлас кратким соколским поздравом. Старешинство жупе је изабрано акламацијом. Старешина жупе био је др. Павлас, начелник М. Теодоровић, начелница Мудрохова, тајник Малин, председник просветног одбора др. Мрвош. Посредништвом старешинства жупе скупљан је новац за подизање соколане у Петроварадину. За дом друштво је добило бесплатно земљиште од општине. У чланку у „Соколском гласнику” истицало се : „На челу Бачке жупе налази се ред способних, активних сарадника који са пуно разумевања, са пуно пожртвовања, соколским радом жупе управљају. – Према томе, а према стварним резултатима може се слободно и са задовољством казати,  да је Бачка – права жупа соколскога рада и да је корен Соколства у њој добро примљен. Овим својим свестраним радом, техничким, просветним, … створила је себи Бачка жупа једно од првих места целога савеза. … Подела рада је врло добра, пожртвовања и разумевања соколских дужности има, сталност чланства је задовољаваућа. А кад се све наведено узме у обзир долази се лако до закључка да такав рад мора имати потребних плодова и успеха.” (14)

Павлас је био  председник Савеза културних друштава у Новом Саду, основаног 1928. Савез је окупљао друштва у Новом Саду и организовао њихове активности.(15)

Један од најзначајнијих слетова био је VI жупски слет у Суботици. На VI жупском слету 8 и 9 јуна 1929. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући десетогодишњицу настанка. (16)  Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3.6.1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас. Приређена је соколска изложба. (17)

Соколи у Петроварадину приредили су прославу 8 и 9 септембра 1934. Прославили су освећење соколског дома и заставе. Соколско друштво  подигло је спомен-плочу. Свечаност је почела у шанцу петроварадинске тврђаве на месту на којем су стрељани Бешћани и други 12 септембра 1914. На помену се окупило хиљаде сокола и грађана из Новог Сада. Помен погинулима заједнички су држали ђаковачки бискуп др. Антун Акшамовић и карловачки епископ. Масе народа испуниле су шанац када је епископ Тихон започео обред. Свечаностима је присуствовао министар физичког васпитања Грга Анђелиновић, Ђура Паунковић, … . Присуствовала је управа жупе Нови Сад на челу са старешином и изасланство свих друштава жупе. У поворци су кренули на војничко гробље где су били покопани Чех Гитер и стрељани 1915. Његов гроб осветио је бискуп Акшамовић, а остале гробове владика Тихон. У име сокола говорио је брат Малин, а у име чехословачког посланства саветник Шола. После се поворка упутила пред споменик стрељаним Батајничанима. После опела говорио је епископ Тихон одајући признање соколима, њиховом раду, настојањима и тежњама. После посвећења дома, на банкету, бискупа Акшамовића поздравио је старешина жупе др. Павлас. На здравицу је бискуп одговорио и подвукао вредност соколског рада и заслуге сокола. На крају је рекао : „Поздрављам Вас лепим нашим соколским поздравом : Здраво!”. На банкету су били подстарешина пољског соколства Шћепански и делегација руског соколства и брат Чех, брат стрељаног сокола Гитера. На слетишту је била освећена друштвена застава, коју је поклонио краљ Александар. Слетиште се проламало од одушевљених узвика : Живео бискуп! Живео Штросмајеров наследник ! На крају вежбе соколи свих категорија направили су шпалир кроз који је бискуп прошао одушевљено поздрављан, и сам је, делећи благослов, клицао Здраво ! (18)  У Београду у посланству Чехословачке 28 октобра 1935. на дан седамнаестогодишњице ослобођења, извршена је свечана предаја одликовања соколима из Новог Сада и Петроварадина. Одликовања су дата поводом комеморативне свечаности одржане 1934. у Петроварадину, када су били освећени гробови Срба и једног чешкословачког официра, стрељаних 1914. Орден Белог Лава V степена додељена је др. Игњату Павласу, старешини жупе Нови Сад, … . Одликовања је предао посланик др. Гирса уз краћи говор. (19)

Др. Игњат Павлас је био члан старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије и председник правног одсека Савеза. Делегација бугарских јунака посетила је Београд 29 јуна 1935. На београдској железничкој станици Атанасова су дочекали Гангл, Ђура Пауновић, др Отон Гавранчић и др Игњат Павлас, секретар Савеза Сокола др. Михајло Градојевић, и чланови савезне управе. Од власти Атанасова су дочекали министар за физичко васпитање народа Мирко Комненовић…. У свом говору генерал Рашко Атанасов истакао је : „ … Да би било још снажније изражено осећање љубави према вама од стране Савеза бугарских Јунака, Врховни Покровитељ Савеза, … Краљ Борис III, који високо цени ваше благородне напоре за заједнички братски рад, …”. Краљ Борис одликовао је Гангла, др. Отона Гавранчића, др. Михајла Градојевића, др. Игњата Павласа, др. Милорада Драгића,… . Предаја одликовања и речи генерала Атанасова изазвале су одушевљење код свих присутних.  (20)

При повратку са Софијског слета, Соколска жупа Нови Сад повела је са собом из Софије два нараштајца бугарских Јунака, који су узети као питомци жупске нараштајске школе. Питомци су требали да проведу предвиђено време у нараштајској школи о трошку жупе и по завршеном течају требало је да се врате у своју земљу. (21) Када је Соколска нараштајска школа на Палићу почела свој рад, у ноћи 18 јула 1935. пред свитање, на знак трубе, били су течајци на ногама. Дат је знак за збор и тек што су се постројили појавили су се у аутомобилу два нараштајца Јунака из Софије : Живко Гладнишки и Иван Фотинов. Они су дошли у школу као течајци у пратњи старешине жупе др. Игњата Павласа. Након поздравног говора старешина Павлас упознао је Јунаке са соколима. Одмах је на видном месту у логору истакнута и бугарска застава уз певање бугарске и југословенске химне, а затим је приређена закуска. Јунаци су се брзо сродили са соколима и наставили са њима рад у школи. Соколи су се надали да ће срдачне везе створене за време течаја у школи обухватити веће размере у настојању, да се дође до општијег и стварног зближења двају братских народа, и тако остваре соколски идеали. Течај је завршен опроштајним ручком на коме је био и старешина жупе др. Игњат Павлас, који је у свом говору изразио своју радост и задовољство на успеху школе, захвалио се предавачима на њиховом пожртвованом раду, а течајце позвао да наставе свој рад на остварењу узвишених соколских идеала. (22)

Покрајински слет северних жупа требало је да се одржи у Суботици  28 и 29 јуна 1935. Требале су да учествују жупе Београд, Вел. Бечкерек, Осијек. Бјеловар, Вараждин, Мостар и Нови Сад. Слет је померен за 1936. У чланку у часопису „Соколска Просвета“ старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас истакао за за соколе „сврстаће се у Суботици као живи гранички бедем”. (23)  У Суботици је 24 марта 1935. засађена Словенска липа. Соколи су засадили прастаро словенско знамење на северној граници као опомену и упозорење да ће ту и остати. Соколи су поставили липу као гранични стуб на северној међи. Словенска липа требала је да буде зборно место онога часа, када соколи буду заменили своје црвене кошуље, сурим копоранима, да би и делом доказали, да је сваки педаљ земље неприкосновен. Свечаност сађења Словенске липе протекла је скромно, у знаку жалости за краљем Александром. Председништво слетског одбора, сви делегати северних соколских жупа и сво чланство Соколског друштва у Суботици окупило се на летњем друштвеном вежбалишту, одакле су кренули на Ериов трг пред Градску кућу, где је у малом парку било одређено место за сађење липе. На трибини били су: представници бана, командант Потишке дивизијске области, градски сенатор Пољановић, остали представници власти, установа и корпорација из Суботице. Савез сокола представљао је др. Игњат Павлас, члан Управе Савеза СКЈ, старешина Соколске жупе Нови Сад и председник Слетског одбора. Северне соколске жупе заступали су: др. Јова Поповић, заменик старешине Соколске жупе Петровград; др. Драган Колачевић, члан управе Соколске жупе Бјеловар; Михајло Дојчиновић, тајник Соколске жупе Марибор; др. Никола Перваз, тајник Соколске жупе Нови Сад заступао је Соколску жупу Вараждин; Милован Кнежевић, заменик старешине Соколске жупе Нови Сад; Бранко Чипчић, заменик старешине Соколске жупе Београд и др. Иво Јелавић, заменик старешине Соколске жупе Осијек. Свечаност је отворио подпредседник Слетског одбора инг. Коста Петровић. Изразио је захвалност сокола цивилним и војним властима, као и корпорацијама и свима који су присуствовали свечаности. Ненад Рајић, старешина Соколског друштва Суботица, позвао делегате жупа да засаде липу. Липу су донели соколи и соколице Соколског друштва Суботица. Липу је примио др. Игњат Павлас и са осталим представницима северних жупа засадио је уз звуке војничке молитве. Овај чин је посматрало гологлаво око 5.000 присутних. Др. Павлас је предао липу на чување градској општини, у име које је примио градски сенатор Јосип Пољаковић, обећавши, да ће Словенску липу чувати као знамење слободе и јединства. (24)

Програм и ставове сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије у Новом Саду. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.” О селу је истакао : „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима : „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.” (25) Павлас је био кум заставе соколског друштва у Беочину. Соколи са подручја Новосадског округа дошли су у Беочин упркос киши 24. маја 1936. да би присуствовали освећењу заставе. Око подне био је заједнички ручак у фабричком ресторану. После подне формирана је поворка која је отишла на игралиште СК “Цемент”, где је освећена застава. На челу поворке била је новосадска фанфара. Прота Јаношевић развио је заставу и предао Милану Кнежевићу из Новог Сада, заступнику кума Игњата Павласа. У име кума замолио је старешину друштва Ђуру Борковића, да застава гордо лепрша на челу друштва. Староста друштва Ђура Берковић примајући заставу захвалио се на кумовању др. Игњату Павлас, и предао заставу заставнику и замолио га је да под заставом окупља све оно што здраво мисли и што ће стајати у сваком моменту на бранику отаџбине. На окружном слету учествовало је преко 1.000 сокола и соколица. После је одржана јавна вежба у којој су учествовале све категорије вежбача и вежбачица изводећи вежбе за покрајински слет у Суботици. (26)  Као старешина соколске жупе др. Игњат Павлас присуствовао је националним прославама као што је откривање споменика краљу Петру I  код Хоргоша, недалеко од Суботице.

Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (27)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије 1936. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г“. У свом говору др. Игњат Павлас рекао је: „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. … да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Кр. Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.“ Затим је следило свечано развиће и предаја заставе, коју су друштва и чете жупе Нови Сад поклониле својој жупи. (28)  Старешина словенског и чехословачког соколства др. Станислав Буковски посетио је Југославију. На жељезничкој станици у Новом Саду 28. јануара 1937. др. Буковског, Кепла и др. Градојевића дочекали су их представници жупе на челу са др. Игњатом Павласом. Са станице су кренули у соколски дом. У великој дворани дома одржана је свечана заједничка седница управе жупе и друштва Нови Сад, друштва Петроварадин и Руског соколског одсека. Седницу је отворио др. Игњат Павлас. Изнео је рад и значај сокола у стварању националних држава Чехословачке и Југославије, као и значај узамне сарадње међу свим словенским народима. Гости су разгледали соколски дом. Приређен је банкет у ресторану дома. (29)

Соколско друштво у Суботици прославило је 8. јуна 1939. свечано двадесетогодишњицу свог оснивања. На прославу су дошли делегати свих националних и културних удружења из Војводине, и велики број сокола из свих околних друштава. Присуствовали су дивизијски генерал Илија Брашић, подбан Дунавске бановине Драгољуб Дринчић, председник суботичке општине Липоземчић, изасланик Савеза Сокола др. инг. Коста Петровић, старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас итд. Као гост присуствовао је прослави први начелник суботичког сокола од пре 20 година, артиљеријски пуковник Димитрије Павловић.

Прослава је почела 7 јуна 1939. у вече свечаном соколском академијом у амфитеатру Народног дома краља Александра. На академији су сем сокола из Суботице учествовала и друштва Хоргош, Сента, Бачка Топола, Нови Сад и Мали Бајмок. Свечаност је настављена 8 јуна 1939. соколским збором на соколском стадиону. Том приликом предати су прелазни дарови најбољем нараштајцу за 1939, Рудићу и најбољој нараштајки, Иванки Петровић. Након збора формирана је свечана поворка која је прошла главним градским улицама, срдачно поздрављена од становништва, а затим је пред Народним домом извршен дефиле и поздрав. Масу је поздравио старешина друштва Суботица Лазар Тешић, приказавши усвом говору развој соколства у Суботици и успехе које је соколство постигло на национално просветном и социјалном подручју. Истакао је да у Суботици постоји Соколско друштво Матица и Соколско друштво I, а основане су сеоске чете у Малом Бајмоку, Бикову, Таванкуту, …. . Нагласио је да ће суботички соколи остати и надаље на стражи на северној граници отаџбине. После њега говорио је др. Игњат Павлас, истакавши да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. (30)

На главној годишњој скупштини Соколске жупе Нови Сад 19. марта 1939. Игњат Павлас  говорио је о догађајима у Средњој Европи. Истакао је да су догађаји дубоко дирнули Соколство, и да у тренуцима трагедије чешког народа треба одлучно гледати у будућност и још упорније васпитавати нове нараштаје у соколском духу. Савез Сокола не познаје страх, оно је веровало у снагу народа и у његову будућност. (31)

Скупштину соколског друштва Нови Сад отворио је старешина Јован Тотовић. Скупштина је одржана у присуству 300 чланица и чланова. Старешина жупе др. Павлас захвалио је на поздравима, изразивши схватање да ће соколи заслужити  назив неимара нације и државе. По њему соколи су знали само за једну идеологију -идеологију словенску. (32)

У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. (33) У Новом Саду смотра је почела подизањем соколске заставе и говором старешине жупе др. Павласа. Колоне сокола су ишле преко вароши у Петроварадин и Буковац, на челу са соколском коњицом и музиком. У Петроварадину  им се придружио велики број сокола са старешином Витошевићем, а даље соколи из Сремских Карловаца, са старешином др. С. Симеоновић-Чокићем. У Буковцу их је дочекала месна чета, са старешином Ранковићем на челу. На обронцима Фрушке Горе соколи су извели народно-одбрамбене вежбе. Смотру је посетио командант прве армијске области генерал Милорад Петровић, који је посветио нарочиту пажњу стрељачком одељењу. Говорили су старешине Јован Тотовић, Влада Витошевић, … . Соколска поворка вратила се у Нови Сад. (34)

Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава  Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је  генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију. (35)

Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас је између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др. Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске …  Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.

За време рације јануара 1942. из Соколског дома одведен је са својим бројним соколима на обалу Дунава и стрељан др. Игњат Павлас са својом супругом. (36)

После обнове соколских друштава 1992. соколи су настојали да оживе сећање на свог старадалог старешину. Соколско друштво Београд III Звездара организовало је одлазак на Фрушку Гору 23. јуна 2007. У групи су били соколи из соколских друштава Звездара и Матица  Београд, као председница Савеза Соко Србије Гордана Рајновић и њена заменица проф. Др. Габријела Крагујевић. Циљ путовања био је Павласов чот, по виси други врх планине (531 м). Име су дали планинари Новог Сада и Војводине због заслуга др. Игњата Павласа за оснивање и развој планинарства Војводине. Павлас је био један од највиђенијих грађана Новог Сада са својом супругом соколицом убијен је и у Дунав под лед бачен јануара 1942. Пошто није имао гроба, планинари су на безименом врху подигли спомен пирамиду и код власти регулисали да се тај врх и званично назове „Павласов чот“. Тај врх непрекидно више пута годишње (и по снегу) обилазили планинари. На почетку свечаности соколи су подно пирамиде запалили свеће. Затим је професор универзитета др. Милан Бреберина, председник Планинарско-смучарског савеза Војводине и иницијатор постављања овог знамења, говорио о заслугама Игњата Павласа. Истакао је да је Павлас био један од главних актера за присаједињење Војводине Србији, иницијатор и организатор подизања два планинарска дома на Фрушкој Гори и једног на Руднику у Шумадији. (37)

Сећањем на др. Игњата Павласа,на изложби у Ликовном салону Културног центра Новог Сада,  22. јануара 2019. почели су дани  „Ледене тишине” и обележавање 77. годишњице Рације из Другог светског рата. (38)

Др. Игњат Павлас рођен је у Славонији. Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На крају Првог светског рата био је члан Српског народног одбора у Новом Саду. Био је у делегацији која се пробила до Београда.  Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио  мајора Бугарског и српску војску. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији.  После Уједињења повукао се из политике и посветио се раду у Савезу сокола. У међуратном периоду  био је старешина Соколске жупе  са седиштем у Новом Саду. Др. Игњат Павлас је био члан старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије и председник правног одсека Савеза. Савез Сокола Краљевине Југославије и Бачка соколска жупа  трудили су се да својом активношћу делује као бедем према аспирацијама Мађара према Бачкој. Слетови су често одржавани на северној граници у Сомбору и Суботици. Др. Игњат Павлас је као старешина  жупе допринео  омасовљењу соколства на територији Соколске Жупе Нови Сад. У својим јавним наступима истицао је  да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. У тренуцима трагедије чешког народа 1939. истицао је да треба одлучно гледати у будућност и још упорније васпитавати нове нараштаје у соколском духу. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.  Како је живео тако је и умро, као једна од жртава  рације јануара 1942. у Новом Саду. После обнове соколских друштава 1992. соколи  настоје да оживе сећање на свог страдалог старешину.

Саша Недељковић
члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 33, 34;

2. Васа Стајић, „Моје учешће у Југословенском Уједињењу“, Споменица ослобођења Војводине 1918, Нови Сад 1929, стр.159;

3. Др. Драго Његован, „Поводом 90. годишњице присаједињења војвођанских области краљевини Србији 1918.“, „Добровољачки гласник“, Београд јун 2008, бр.31, стр.46-47;

4. „Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“,  Београд, децембар 2000.– фебруар 2001, бр.15-16, стр.24;

5. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 34;

6. Павле Врачарић, проф. Педагогије и психологије, „Соколске жупе, друштва и сеоске чете”,  „Око соколово“, Београд, децембар 2013, бр.47-48, стр.22, 23;

7. „Слет Бачке Соколске Жупе”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 7, стр. 209;

8. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266;

9. „Слет у Суботици”, „Соколски вјесник жупе загребачке”,  Загреб, јули 1922, бр. 7, стр. 169;

10. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;

11. „Слет у Суботици”, „Соколски вјесник жупе загребачке”,  Загреб, јули 1922, бр. 7, стр. 169;

12. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266;

13. „Соколски Гласник”, Загреб, 15 октобра 1923, IX-X, стр. 314, 315;

14. М. Вјћ, „Главна редовна скупштина соколске жупе Бачке”, „Соколски Гласник”, В Љубљани, дне 15. марца 1925, бр. 5, стр. 38, 39, 40;

15. Тихомир Костовић, „Савез културних друштава Новог Сада у периоду Дунавске бановине”, „Годишњак историјског архива града Новог Сада”, Петроварадин 2014, Година VIII, бр. 8, стр. 172;

16. Душан Цветковић, “Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007;

17. „О успелом дечјем соколском слету у Н. Врбасу”, „Соколски весник”, Кула, септембар 1934 године, бр. 1;

18. Фрањо Малин, „Значајни соколски дани у Петроварадину”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 септембра 1934, бр. 38, стр. 1,2,3; „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XI, XXVII;

19. „Чешкословачка одликовања југослов. Соколских радника”, Љубљана, 1 новембра 1935, бр. 41, стр. 1;

20. „Долазак претставника Савеза бугарских Јунака у Београд”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5. јула 1935, бр. 28, стр. 1, 2, 3;

21. „Бугарски нараштајци као питомци нашега Соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 23 августа 1935, бр. 31, стр. 1;

22. „Васпитна школа Соколске жупе Нови Сад на Палићу”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 4;

23. Др. Игњат Павлас, „Гранично Соколство из села и градова нашега Севера слетиће у Суботицу 28 и 29 Јуна 1935 год.”, „Соколска Просвета“, Београд, 2 фебруара 1935, бр. 2, стр. 9, 64, 65;

24. М.Б.Н, „ Свечаност сађења Словенске липе у Суботици ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 3, 4;

25. „Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;

26. Д.Д.Д, „У недељу 24 маја Соколско друштво у Беочину осветило је своју заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јуна 1936, бр. 23, стр. 3;

27. „Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 јуна 1936, бр. 25, стр. 4;

28. „Прва слетска свечаност — јавна вежба на стадиону“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 6;

29. „С пута бр. др. Буковског по нашој земљи”, „Соколски гласник“, Београд, 12 фебруар 1937, бр. 3, стр. 3, 4, 5;

30. „Соколско славље у Суботици”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 2;

31. „Годишња скупштина жупе Нови Сад”,  „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 4;

32. „Годишње  скупштине соколских јединица“, Соколски гласник”, Београд, 14 фебруар 1941, бр. 7, стр. 6

33. И. Седлачек, „Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 1,2;

34. „Успех смотре у осталој земљи”,  „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 2;

35. „Соколство Новог Сада приредило је опроштајни банкет генералу Петровићу”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 4;

36. „Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, Београд, децембар 2000. – фебруар 2001, бр.15-16,  стр. 24;

37. Павле Врачарић, „Соколи на Павласовом чоту”,  “, „Око соколово“, Београд, август 2007, бр. 29-30,  стр. 13, 14;

38. С.К, „Дани  „Ледене тишине” у Новом Саду”, Политика, Београд, 22.јануар 2019, стр. 7;