У Дому Војске Србије 4. фебруара представљена је књига Луке Николића „Ратна дејства Ужичке војске 1914. године“ у издању РТС Издаваштва, Представништва Републике Српске у Србији и ИК Прометеј.
На промоцији су говорили рецезенти професор др Милош Ковић, Милисав Секулић, генерал у пензији, и аутор.
Ово дјело говори о ратним операцијама Ужичке војске у биткама на Церу, Трнави и Колубари, током 1914. године. Приказујући дејства Ужичке војске које су се одвијале на помоћном правцу операција које је изводила српска војска књига осликава улогу коју је Ужичка војска имала у заштити лијевог крила српских армија.
Проф. др Милош Ковић: Иза сваког броја погинулих стоје животи и трагичн судбине
Као битан сегмент проф. др Милош Ковић наводи у својој рецензји да ова књига није само темељан преглед ратних операција , већ да је писана са пуном свијешћу о томе да иза сваког броја погинулих стоје животи и трагичне судбине.
– Оно што је посебан прилог у овој књизи су спискови погинулих, рањених, болесних. Књига Луке Николића је отимање од заборава, одавање поште имену и презимену. Сви носимо на души гријех и одговорност због стања у коме се налазе споменици наших јунака из Првог свјетског рата.
Од сада нећемо моћи да пишемо историју Срба у Првом свјетском рату бавећи се искључиво Србијом или искључиво Црном Гором. Онај број од 1.247.000 страдалих који нам смањују, односи се само на Србију.
– Како је приметио Зоран Колунџија директор издавачке куће Прометеј, тај број не обухавата Србе из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Срема, Баната, Бачке и Барање. Историја Срба у Првом свјетском рату мораће да буде писана интегрално, као историја српског народа.
Лука Николић
Лука Николић рођен је 1954. године у Заовинама код Бајине Баште. Завршио је Средњу војну школу Копнене војске у Сарајеву, а затим и Војну академију Копнене војске у Београду. Радио је као новинар, уредник и одговорни уредник листа Војник. Професионални пут водио га је стазама на којима је био непосредни учесник збивања и свједок најтежих трагедија Српског народа током минулих ратова. Током грађанског рата у Југославији, од 1991. до 1995. године, обављао је дужност предсједника Комисије за идентификацију погинулих Прве армије при Војно-медицинској академији у Београду. Након завршетка ратних сукоба, обављао је дужност начелника Дома гарде у Топчидеру и пензионисан је у чину потпуковника 1996. године. По избијању НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, добровољно се пријавио на дужност коју је обављао у претходним ратним дејствима. Озбиљнијим научним радом почео се бавити по пензионисању и до сада је објавио монографију Србијо, мајко и маћехо, а учествовао је на неколико симпозијума и објавио двадесетак научних радова.
Биће потребно поред војних страдања, обухватити страдале српске цивиле у бруталним злочинима и геноцид 1914. године над српским народом источно и западно од Дрине.
Искоришћена је и документација, заоставштина, пуковника Милутиновића официра од каријере, и сведочење о мање познатим околностима под којим је погинуо мајор Коста Тодоровоћ, комадант Златиборског одреда у саставу Ужичке војске.
Милисав Секулић: Књига је ауторов споменик страдалим ратницима
Милисав Секулић истиче велике заслуге аутора књиге на реконструкцији војних гробаља у Тунису.
– Враћајући на надгробна обиљежја имена 1413 српских ратника који су били изгубљени за сва времена, Лука Николић се на најбољи начин одужио, не само свом дејду, већ и сваком од оних 2622 српска ратника, чија су имена од тада засијала пуним сјајем. Лука је ту борбу наставио писањем ове књиге „Ратна дејства Ужичке војске у 1914. години“, која представља ауторов споменик страдалим ратницима.
Иза цифара откривају се сви болови и патње
Аутор наводи да је књигу писао у славу ратника Ужичке војске и са великом дозом емоција због тога што је у овом рату изгинула готово цијела мушка популација његове породице.
На првим страницама књиге аутор наводи одломак из списа пуковника Драгутина Милутиновића Моје командовање Шумадијском дивизијом 2. позива Народне војске: „Уопште узев, у рату се све своди на цифре. Ту се не води рачуна да ли је когод отац породице, син хранилац или јединац, несуђени будући и вјерни супруг. У дневним извјештајима само се налазе кратке нотице у којима се назначује да је у току дана било толико мртвих, несталих или рањених. А иза тих цифара откривају се сви болови и патње, све сузе које су проузроковане њима…“
– Инспирацију да напишем ову књигу нашао сам у чињеници да је Ужичка војска представљала формацију Српске војске нивоа армије, дакле формацију стратегијског значаја, а да до данас није написана цјеловита монографија о ратним дејствима једне тако важне формације. Инспирација је поникла и из околности да су се ратна дејства одвијала на ширем простору мога завичаја, где се још увијек оцртавају ровови ратних попришта, а да је за житеље тога краја и потомке оних који су војевали у Ужичкој војсци, све то остало готово непознато, забиљежено само у фрагментима – рекао је Николић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
