• На Приморју су деведесетих година 19 века откривена два споменика : Качићев у Макарској и Гундулићев у Дубровнику.

Дубровачка омладина предложила је подизање споменика почетком 1880. са жељом да буде откривен на 300 годишњицу рођења Ивана Гундулића. Општинско веће је исте године именовало Одбор за подизање споменика. У Одбору су били Медо Пуцић (председник), Перо Будмани, Иван Антун Казначић, Мато Водопић и Луко Зоре. Споменик није био довршен до годишњице рођења Гундулића, него 1893. (1) Споменик Качићу у Макарској откривен је 1890. Вођа Народне хрватске странке, Михо Клаић писао је Перу Чингрији да би било најбоље када би народњаци из дубровачког окружја сви заједно допутовали „посебним паробродићем” на прославу. На пароброд „Дубровник” укрцали су се 25 августа 1890. учесници прославе који су себе сматрали Хрватима из Дубровника, Жупе дубровачке, Конавала, Ријеке дубровачке и са околних дубровачких острва. Било је адвоката, лекара, свештеника, професора,

учитеља, радника, сељака и рибара, све заједно преко 70 особа. Са њима је путовала и дубровачка Народна глазба. Са њима био је и Чех историчар Константин Јиречек. Међу путницима био је Франо Супило. У Макарској омладина је клицала Анти Старчевићу а против Штросмајера. Луко Зоре је писао да се због тих узвика против Штросмајера покајао што је пошао у Макарску. (2)

У Дубровнику  је од 1890. била на  власти коалиција  Срба и аутономаша.  Супило се у име хрватских напредњака жалио да је „опћина у овом послу са нашом странком презрењем поступала”. Размишљао је да ли да Хрвати учествују у прослави :  „ … Наше отсуће учинило би такође велики дојам, из старе републике не би нико дошао јер ван града Дубровника једва ћете наћи 30-40 Срба, те би тако свечаност сачињавали само Власи и влашки калуђери и попови из Боке, Херцеговине, Црне Горе, а који би дошао и из Србије. Ово би јако дјеловало на наше пучанство.” У Гундулићеву прославу укључили су се Срби са свих страна.

На чело Одбора за свечаност око откривања споменика био је племић Мариница Ђорђић, зет Меда и Ника Пуцића. Откривање је било део видовданских свечаности од одржаних од 25 до 27 јуна.  Споменик је  открио градоначелник гроф Франо Гондола 26 јуна 1893. Било је положено више од сто венаца. Венац је послао и краљ Александар Обреновић. Присуствовало је мноштво гостију, међу којима песник Јован Јовановић Змај. Са хрватске присуствовали су Фрањо Рачки и Јосип Франк. Јеремија Митровић је проценио да је на прослави било око 4.000 Срба. Франк је  изјавио да је дошао освојити Дубровник. Међу масом света долазило је и до физичких обрачуна. Касније Срби су колективно посетили и положили венце на  гроб Меда Пуцића, на гробљу св. Михајла.  (3) Као пример наводимо : Српско которско певачко друштво „Јединство“ учествовало је на величанственој прослави откривања споменика Ивану Гундулићу у Дубровнику 1893. Заједно са „Јединством“ била су и друга бокељска друштва. Пишући о историји  Српске Народне Гарде из Котора Васко Костић је истакао : „Ловоров венац са тробојном траком и натписмо „Српска Народна Гарда српском пјеснику Гундулићу“ био је на слави Гундулићевој ношен од Илије Л. Ђивановића, који је Гарду на тој свечаности и заступао. Том пригодом представио се је Франу Гондоли, који се Гарди захвалио“ (4).

После ослобођења и уједињења 1918. за национална друштва (српска и југословенска) посета и полагање венаца на Гундулићев споменик био је део њихових прослава.  У Дубровнику   је био одржан Соколски слет жупе Мостар 1923. у знак сећања на 30-годишњицу открића Гундулићевог споменика. На слету су учествовала соколска друштва из Автовца, Гацка, Невесиња, Мостара, Коњица, Чапљине, Љубушког, Стоца, Метковића, Јањине, Потомља, Корчуле, Велелуке, Требиња, Билеће, Цетиња, Подгорице, Котора, Рисна, Ђеновића, Тиват-Ластве, Херцегновог и Опузена. (5)   Соколи су заједно са војском дошли пред споменик Ђива Франа Гундулића.  Испред споменика говорио је дон Нико Ђивановић. После говора положен је ловор венац. (6) Нараштајски слет Соколске жупе Алекса Шантић одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника. Соколска поворка дошла је до Гундулићева споменика, где су положили венац. Испред споменика говорили су старешина жупе Мостар, Чеда Милић и Јосип Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. (7)

У Дубровнику је  1938. свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења. Поред националних друштава суделовале су све соколске чете из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били известили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села, претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. Због невремена стотину излетника са Мљета није могло да дође. После благодарења и свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских чета са заставама откривена је свечано спомен-плоча стрељаним соколима. После  је положен венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти.  (8)

Док је Франо Супило настојао да умањи број Срба католика у Дубровнику и околини приликом свечаног откривања споменика Качићу у Макарској из Дубровника је пошло више од 70 особа које су себе сматрале Хрватима. Споменик Гундулићу у Дубровнику открио је градоначелник Франо Гондола 1893. на челу  коалиције Српске народне странке и аутономаша у Дубровнику. После Првог светског рата српска и југословенска друштва настојала су да полажу венце на споменик приликом прослава и слетова. Обележавала су и 30-годишњицу открића споменика и  300-годишњицу његове смрти. После стварања Бановине Хрватске 1939. власти ХСС настојале су да забране српским и југословенским друштвима полагања венаца пред спомеником Гундулићу.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 Напомене  :

1. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 204, 205, 206;

2. Иво Перић, „Дубровчани на прослави открића Качићева споменика у Макарској 1890. године”, „Дубровник”, Дубровник, бр. 3/4- 1990, стр. 123, 124;

3. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 204, 205, 206;

4. Васко Костић, „Српска народна гарда Котор 1860“, Цетиње 1990,  стр. 142–143;

5. Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику”, „Југословен”, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;

6. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, Год.XI, бр.13, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 62, 63;

7. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;

8. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник”, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938,бр. 48, , стр. 3;