Поводом промоције књиге „Крајина која некад бејаше“ која је одржана 6. августа 2025. године у просторијама Удружења књижевника Србије, а која је представљена као дјело покојне новинарке Гордане Јанићијевић, са жаљењем желим обавијестити јавност да је ријеч о фалсификату, и то у односу на оригинално издање књиге које је објављено три мјесеца раније у сарадњи са Архивом Војводине и УГ „Култура без граница“, уз пуно поштовање ауторске воље и претходну ауторизацију.
Корице фалсификованог издања: Уметнуто презиме „Потпара“, поднаслов без везе са садржајем, изостављени подаци о лектору и дизајнеру, злоупотребљена рецензија су елементи за покретање поступка због повреде ауторских и сродних права.
У такозваном „новом“ издању:
Бивши супруг покојне ауторке се лажно представља као „приређивач“, иако нема ни правни ни морални основ за такво својство.
Његово презиме „Потпара“ је видљиво накнадно додано у наслов, другим и мањим фонтом, на визуелно и смислено неприкладан начин.
Додан је поднаслов „Завичај у срцу“, који садржајно нарушава контекст аутентичног рукописа — који је ратни дневник, а не етнолошки приказ.
„Приређивач“ се појављује три мјесеца након објављеног оригинала, присваја туђ рад без сагласности – рецензента, лектора и дизајнера. Објављује дјело које му не припада
Упечатљив је и недостатак навода о лектури и дизајну корица у импресуму, али је зато наведен број телефона бившег супруга у комерцијалне сврхе, што указује на евентуалну злоупотребу рукописа у промотивне и финансијске сврхе.
У прилогу шаљем:
Извод из матичне књиге умрлих: Потврђује да је ауторка преминула као разведена особа, што значи да бивши супруг нема никакво легално или наслеђено право да располаже њеним рукописима.
Мејл покојне ауторке од 10. јуна 2024. године (36 дана пре њене смрти):
У писму јасно наводи:
„Ако ми се нешто деси, имаш потпуну слободу да објавиш књигу и немаш ни према коме икакву обавезу.“
Ово недвосмислено указује да је искључиво мени дала овлашћење да завршим и објавим дело, и да нико други није имао одобрење ауторке да врши измене, објављује или промовише њен рукопис.
Све наводе може потврдити и историчар др Милан Гулић, из Института за савремену историју, који је и аутор рецензије оригиналног издања. Иако се тренутно налази у Чикагу — што можда објашњава његово одсуство са промоције — неопходно је нагласити да је његова рецензија без његовог знања и сагласности ископирана и употребљена у фалсификованом издању. Тиме су и њему грубо повријеђена ауторска и професионална права, што представља крајње неодговоран и неприхватљив поступак.
Осим тога, исту књигу је бивши супруг првобитно покушао представити 4. августа у Библиотеци „Милутин Бојић“, и догађај је већ био најављен јавности. Међутим, директор библиотеке, г. Јовица Кртинић, и организатор, г. Зоран Тркуља, након што су били обавијештени о чињеничном стању, поступили су одговорно и отказали промоцију.
Аутентично, ауторизовано издање књиге је:
Објављено у сарадњи са Архивом Војводине
Није у продаји — доступно је искључиво у библиотекама у Србији, Републици Српској и Хрватској
Позивам Удружење књижевника Србије да, у циљу заштите професионалног интегритета и ауторског морала:
Јавно осуди и огради се од ове промоције
Убудуће уведе провјеру аутентичности рукописа и овлаштења приређивача
Предузме мјере унутар Удружења како се овакви случајеви не би поновили
С обзиром на то да сам, поред уређивања, радио и комплетан прелом и дизајн корица оригиналног издања, дужност ми је реаговати на злоупотребу свог рада и угрожавање ауторских права, како својих, тако и осталих сарадника.
Трифко Ћоровић,
уредник и суиздавач оригиналног издања књиге „Крајина која некад бијаше“
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
