Приче из Невесиња: СЛАТО

  • Када од Невесиња путем преко Оџака аутомобилом кренеш на исток, па након што преко Гвозденог моста пређеш ријеку Заломку и окренеш пут Дрежња, имаш осјећај да залазиш у брдско-планинске предјеле из којих се, ако не познајеш терен, нећеш лако извући.

Slato, litija

Уски асвалтни пут до Горњег Дрежња, стијешњен између Глога и Некудине, захтијева од возача поприлично вјештине и стрпљења у избјегавању рупа и избочина, савладавању непрегледних кривина, све док, код Скочајића кућа, сиђе на макадамски пут.

23

Ту ти се нуде двије могућности: да наставиш право, уз додатну вјештину савладаш неколико захтјевних успона, уздајући се у издржљивост система за хлађење мотора и да ће доњи дијелови возила и гуме издржати макар толико да се безбједно вратиш; или да скренеш лијево, на Милошевића куће, и коначно изађеш из те сапете и  депресивне дрежањске вале, без обзира што те и на том путу  чекају слична искушења.

53800392

Куда год да окренеш, доћи ћеш на позицију на којој ћеш у тренутку изгубити осјећај терета. Било да си првим путем дошао на Батаљ код Савића кућа или, другим путем, на превој изнад Миљанића кућа; и на једном и на другом мјесту јавиће ти се потреба да станеш и погледаш неочекивани призор испред себе – пространо и равно Слаћко поље.

 

53800510

Са југозападне стране поље је оивичено шумовитом Острвицом, која се, тамо у даљини, на последњим обронцима планине Бабе,  спаја са стјеновитим гребеном слаћких греда, које се, као бедем, готово вертикално уздижу дуж цијелог поља са сјевероисточне и источне стране. По ободу поља, од Батаља и падина Милошеве главе ка сјеверу, па испод греда, дуж присојне стране до у врх поља на југоистоку, као невјештом руком посијане, стоје скупине кућа: Савићи, Осојани, Валови, Церница, Красина, Зајасен. Са сјевера, од Некудине, у поље се увукао подужи бријег Волујак, чија је половина, ближа пољу, обрасла густом боровом шумом. А на средини друге половине, на голети, видљива са сваког мјеста око поља, као да је неком силом са висине баш ту спуштена, стоји – црква.

SLATO 5 (1)

Све то се једним именом назива – Слато. Село и крај необичних природних одлика, питома оаза у окружењу брда и планина високе Херцеговине.

Ако си имао среће и у Слато дошао почетком јуна, око Костадинова дана, поглед ће ти запљуснути шаренило боја. Наиме, у то доба године Слаћко поље и сва околина озелени, а на његовим ливадама процвјета безброј различитих цвјетова. Међу њима је највише бијелог нарциса или, како га Слаћани зову – кошут или докољен. Ако, пак, обилазећи засеоке, ожедниш – не брини. Јер, изузев Савића, у сваком од њих има по неколико извора живе воде. У сред љета, када присуши чак и на планинама, са слаћких извора тече бистра, хладна, питка вода.

SLATO 3 (1)

Многи су о природним одликама овога краја лијепо говорили, а посебно се памте ријечи које је изрекао владика Григорије о Костадинову дану 2011. године. Најављујући прославу 1700 година од Миланског едикта, владика је, између осталог, рекао: “…Ми ћемо, ако Бог да, 2013. године тај значајни јубилеј прославити овдје, у Слату, код ове лијепе цркве. За такву свечаност у нашој епархији нема љепшег мјеста од овога…“ Обилне кише које су тог прољећа недељама падале у Херцеговини, онемогућиле су, на жалост, да се та свечаност одржи у Слату. Но, одржана је у Невесињу и произвела многе позитивне кораке у сабрању значајних личности из политичког и привредног живота Српске и Србије и покренула важне пројекте за читави наш крај.

SLATO 11

Такав осјећај љепоте имали су сви који су у петак, о Костадинову дану, присуствовали слави цркве светог цара Константина и царице Јелене у Слату. Иако у читавом селу тренутно не живи ни педесет сталних становника, ове године на Волујак је дошло више од стотину душа. Било је и оних који су се чак из Београда запутили да посјете свој Завичај и присуствују слави своје цркве. Међу њима су били браћа Милан и Славко Савић, који су са сјетом прошетали стазама дјетињства и напили се хладне воде са Мијобратића. Дошао је и Миливоје Милошевић, велики ентузијаста и заљубљеник у Слато, посебно у цвјетно поље и Благојевац, чудесни извор воде на падинама Некудине. Са њим је, поред супруге, дошло још двоје Београђана, који су се практично увјерили у Миливојеве приче о слаћким љепотама.

Konstantin (1)

Посебну драж светковини дало је крштење једног дјечака, Константина Јањића. Његови родитељи, Огњен и Маја, одлучили су да се запуте из Требиња и да свог првјенца крсте баш у овој цркви – имењакињи, у завичају Огњенових предака. Био је то велики и радостан дан, не само за Јањиће, него и за све који су били на литургији и својим присуством увеличали њихово славље.

Нека млађаном Константину Господ подари добро здравље, да поживи дуго у радости и срећи, те да се у нашој цркви на Волујаку крштава све више дјеце и вјенчава све више младих брачних парова, неби ли Слато опет постало мјестом живота и сваког другог лијепог окупљања.

Зоран Јањић / Слободна Херцеговина 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар