Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш

  • У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља у којем су усташе, на данашњи дан 1941. године, звјерски поубијале готово сво становништво села. Мећу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.

Тог августовског јутра усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Најстарија жртва имала је 96 година, а најмлађа је била беба од свега десетак дана.

– Само из шире породице Милошевић, убијено је 54 људи, из породице Мијатовић 23, Михић 20, као и чланови других породица. Мала која породица има да јој у овом страшном злочину неко није настрадао – прича Велимир Милошевић из Поповог поља.

Тијела су бацана у плитку јаму подно села. Ексхумирана су 1956. године и сахрањена у заједничку костурницу. Али ни ту није било мира за жртве.

АКЦИЈА ЈОШ ТРАЈЕ: Помозимо обнову споменика и гробља страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Село Чаваш поново је спаљено у љето 1992. године, а тада су припадници хрватских снага срушили споменик страдалницима.

Сваке године потомци жртава се окупе на данашњи дан. Ове године у мањем броју, због посебних околности узрокованих пандемијом.

– Овдје сам иначе одрасла и провела своје дјетинство. Ово је једно од најљепших и најпитомијих херцеговачких села. Увијек када овдје дођем, успомене се помијешају са емоцијама – наводи Магдалена Круљ, једна од некадашњих житељки села Чаваш.

Срушени споменик је након рата пренесен у манaстир Тврдош, и сада је покренута иницијатива да буде враћен на своје мјесто.

Мјештани су сада расељени широм свијета, па у опустошеном селу, које сада припада федералној општини Равно, живи свега троје мјештана-повратника.

Немају струју, а и пут је све лошији. Кажу, некада питоми Чаваш је сада готово избрисано и од свих помало заборављено село.

Извор: СРНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар