У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.

Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот.

Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и љубав, да не окрећу лица једни од других, већ да узрастају у љубави према ближњима и према Богу.

“Ово страдање овдје и ове свете мученике да препустимо милости Божијој и нашој личној молитви, а да ми као народ кренемо даље са вјером, љубављу, надом, без мржње и огорчења да градимо нови живот”, поручио је владика Димитрије, који је служио послије литургије служио парастос страдалницима код Спомен-костурнице на Коритима у општини Билећа.

Молитвеном чину присуствовао је многобројни народ, али и начелници општина Билећа Веселин Вујовић и Гацко Огњен Милинковић.

Вујовић је истакао је да се стравичан злочин над недужним и честитим домаћинима овога краја десио само зато што су припадали српском народу, те нагласио како је хришћански праштати али да не треба заборавити.

Он је рекао да је у миру нормално живјети у добрим односима са својим комшијама, али да је, ако наиђу нека тешка времена, као што се дешавало, порука млађим генерацијама да им “мач тада буде при руци” јер се једино тако у тим тешким временима брани свој народ, огњиште и своја држава.

Начелник Милинковић је рекао да су на овом мјесту, заливеном крвљу српских новомученика који су пострадали јер су били православни Срби, нераскидиво повезани Гацко и Билећа.

Он је поручио да треба чувати успомену на страдале претке, окренути се једни другима, сложити и сачувати своју Херцеговину.

Мјештанин села Корита Милорад Носовић рекао је да је тужно сјећати се да су усташки зликовци управо на овај дан прије осам деценија, на мучки и монструозан начин, похватали невине људе.

“На невиђену превару напунише јаму под Кобиљом Главом, Корита опљачкаше и оставише уплакане мајке са недораслом дјецом, мислећи да је и њима дошао крај. Али није, јер су сирочад убијених са оптимизмом и вјером у Бога све патње и убиства савладали, израсли у добре људе и свој дуг према страдалницима овјековјечили и отргли од заборава”, нагласио је Носовић.

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

Међу страдалницима највише је било мјештана из породице Сворцан, те Бјелица, Старовић, Tркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.