У БИЛЕЋИ ЖЕЛЕ ДА ГРАДЕ СПОМЕНИК МОМИРУ БУЛАТОВИЋУ: Херцеговци желе да се одуже честитом Кучу

  • На предлог групе бораца одбрамбено-отаџбинског рата Источне Херцеговине јуче је у Гацку формиран иницијативни одбор за градњу споменика некадашњем предсједнику Црне Горе и Владе Савезне Републике Југославије Момиру Булатовићу.

ФОТО: Жељко Шапурић

 

Предсједник одбора је Миладин Достинић из Гацка, а потпредсједник Драгомир Пако Новаковић из Билеће.

Члан тог тијела је и извршни директор предузећа “Јумедиа монт” из Подгорице и главни и одговорни уредник “Дана” Младен Милутиновић, као и Миљан Алексић, из Билеће, Војин Гушић из Невесиња, Дејан Бодирога из Требиња, Алекса Добранић из Берковића и Петар Михић из Љубиња.

На оснивачкој сједници усвојена је одлука о градњи споменика који би био постављен на улазу у Билећу, из правца Никшића. Херцеговци на тај начин желе да се одуже Булатовићу који им је помогао у, како су истакли на сједници којој је присуствовала и екипа “Дана”, најтежим тренуцима за Источну Херцеговину и Републику Српску током минулог рата.

– Сматрамо да је Булатовић у току одбрамбено-отаџбинског рата, за одбрану слободе, части и достојанства српског народа на овим просторима, као и у стварању Републике Српске, својим дипломатским дјеловање са позиције предсједника Црне Горе, поготову 1995. године у одбрани Источне Херцеговине, прије свега града Требиња, као и својим учешћем приликом потписивања Дејтонског мировног споразума, заслужио да му народ Херцеговине и Републике Српске захвали подизањем споменика, достојног његовом лику и дјелу – навео је Достинић.

ФОТО: Жељко Шапурић

Он је казао да су о иницијативу упознали породицу Момира Булатовића.

Идеја је да се споменик Булатовићу, који би био од бронзе у природној величини, постави преко пута чувене Билећке касарне, а локација има вишеструку симболику. Достинић је навео да је неколико километара ваздушне линије одатле Вучји До, славно мјесту гдје су 1876. године црногорски и херцеговачки батаљони побиједили турску војску и тиме најавили почетак краја отоманске империје и њихове владавине на тим просторима.

Влада Српске да помогне

Градња споменика са постављањем и околним уређењем коштала би око 50.000 конвертибилних марака (oкo 25.000 еура) и за та средства ће се побринути одбор са народом Херцеговине, а биће отворени жиро рачуни за уплату новца. Међутим, прије те градње неопходно је да се код Билећке касарне изгради кружни ток који је, иначе, раније планиран.

Предрачунска вриједност тих радова, за које већ постоји пројекат, је 333.000 конвертибилних марака, а како Општина Билећа тренутно није у могућности да то финансира, одбор ће одмах упутити дописе предсједнику Владе Републике Српске Радовану Вишковићу од којег траже да о иницијативи упозна вршиоце највиших државних функција у Српској, а прије свих члана Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске Милорада Додика и предсједницу Републике Српске Жељку Цвијановић, али и све остале релевантне институције Републике Српске.

Траже да Влада у сарадњи са Министарством саобраћаја и веза као и “Путевима” Републике Српске изврши градњу поменутог кружног тока.

– Сматрамо да ћемо изградњом споменика још више учврстити братске односе народа Црне Горе и Републике Српске, који су на овом простору неправедно подијељени неприродном границом коју су нацртале велике силе ради остварења својих интереса – наводи Миладин Достинић у допису који ће упутити званичницима Српске.

Подршку у реализацији идеје Одбор ће затражити и од Савеза општина и градова Херцеговине.

Споменик ће бити на раскршћу више путева, са лијеве стране локације скреће се према Требињу и јужном дијелу Републике Српске, а десно према Билећи и Гацку, односно према сјеверном дијелу Српске, према њиховој “Матици Србији”.

Тим путем пролазе сви који се крећу из правца Требиња и даље према приморју и обратно. Иницијативу је подржао и предсједник Конфедерације синдиката Републике Српске Жељко Тепавчевић који је присуствовао сједници и био домаћин јучерашњег састанка.

– Када је Достинић изнио идеју о једном великом човјеку, какав је био Момир Булатовић, одмах сам рекао да се организујемо и лако ћемо је реализовати. Булатовићу Херцеговина дугује можда највећу захвалност од свих функционере и лидера у том ратном времену. Пред сам крај рата Момир је својим утицајем сачувао добар дио територије садашње Херцеговине. И не само то, био је човјек који је са својих позиција помагао народ Херцеговине – истакао је Тепавчевић. Он је за градњу споменика обећао помоћ републичког синдиката.

Булатовић уписан међу великане

Булатовић је преминуо  30. јуна 2019. године у 63. години живота и сахрањен је у Кучима.

Био је предсједник Предсједништва СР Црне Горе од 1990 – 1993. године, а потом Предсједник Републике Црне Горе од 1993-1998. године и Предсједник Владе СРЈ од 1998-2000. године.

У одлуци о градњи споменика Достинић наводи да народ Старе Херцеговине добро познаје своју историју и увијек је знао да цијени и поштује све оне који су се на војнички, дипломатски, пјеснички или који други начин борили за слободу свог народа.

– Међу тим великанима у нашем памћењу великим словима уписано је име Момира Булатовића. Научени смо од малена шта су примјери чојства и јунаштва војводе Марка Миљанова Поповића из Куча, “да је чојство бранити другога од себе, а јунаштво бранити себе од другог”. Те примјере је достојанствено слиједио и Момир Булатовић, коме су Кучи постојбина. Његова вјечна кућа у коју је са собом понио своје црногорско име и српско презиме, што је често истицао, налази се само неколико километара од родне куће Марка Миљанова – истиче се у одлуци.

Општина Билећа, казао је њен начелник Веселин Вујовић, помоћи ће у дијелу издавања неопходних дозвола за споменик и учествоваће, у складу са својим могућностима, и у његовој градњи.

– Драго ми је што је покренута иницијатива за споменик Булатовићу јер нам је он, а и остали Црногорци, помагао у рату. Посебно у тој последњој години када је његово ангажовање било изузетно јако и да није њега било тада би дошло до општег напада на Херцеговину. Одбранили би је ми, ма какав напад да је био, сигурно би било и великих жртава, али Булатовићу велико хвала што је спријечио да не дође до те офанзиве на Херцеговину 1995. године – казао је Вујовић.

Гушић је истакао да му је част што је члан Одбора који је иницирао градњу споменика Булатовићу.

– Зна се шта је Булатовић, а и остали Црногорци, учинио за нас. Кроз Момира свима њима бисмо се одужили – рекао је Гушић.

Биљана Брашњо / ДАН

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар