• Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да је недопустиво ћутати над правним насиљем које спроводи општина Чапљина и њен начелник Смиљан Видић на простору мученичких Пребиловаца.

Линта је истакао да је у  рату 1992- 95, и послије њега,  српско становништво у општини Чапљина по трећи пут у истом вијеку  тешко пострадало  од истих непријатеља. Убијено је око 2,5% недужних Срба, многи су преживјели страсховиту тортуру и понижавање у хрватским логорима  Дретељ, Лора и десетинама других. У јуну 1992, послије повлачења ЈНА, сво српско становништво са лијеве обале Неретве је било протјерано, сва његова имовина и споменици културе су уништени или опљачкани што се може квалификовати као етничко чишћење.

Посебно тежак злочин хрватских власти (за који као и за друге нико до сада није одговарао ) је уништење Спомен цркве са криптом  и посмртним остацима око 4.000 Срба, жртава геноцида НДХ, извађених 1991. године, из 13 херцеговачких јама и есхумираних из 3 стратишта, као и уништавање костију покојника у пребиловачком гробљу.  Пребиловци су иначе, незванично, најстрадалније село у Европи и четврто најстрадалније село на свијету у Другом  свjетском рату.

Послије рата и дjелимичног повратка избjеглих, Пребиловци су остали једино српско село у Херцеговачко-Неретванском кантону.

Напорима  СНД „Пребиловци“, Епархије зaхумско-херцеговачке и приморске, уз подршку предсједника Рeпублике Српске Милорада Додика, појединих институција и српског народа подигнут је Храм у Пребиловцима и сеоски Дом културе. Вјеровало се да ће обнова мученичких Пребиловаца да се настави и да власти Општине, Кантона и Федерације неће ометати тај процес.

Међутим, хрватским властима очито сметају Пребиловци и истина о геноциду НДХ. Од почетка 2016. године општина Чапљина је, под изговором пренамjене непољопривредног  земљишта у пољопривредно, почела да издаје простране пашњаке испред села,  а у близини Храма Васкресења физичим лицима.

Тако је једном  тзв. „хрватском бранитељу“  додиjељено  више хектара најбољег пашњачког земљишта колективног власништва пребиловачких породица (доказ: извод из земљишне књиге), које је овај раскопао и очистио од камена да би га затим припремио за садњу. По свему судећи рјеч је о у дугорочном закупу земље са крајњом тенеденцијом да пређе у трајан посјед.

Општина Чапљина о свему овоме претходно није обавjестила ни МЗ Пребиловци ни власнике земљишта, а на истом земљишту уписала je свој посjед у катастру.

Поред тога, интензивно се прекопава терен близу храма и са њега разне фирме одвозе земљу и камен са очигледним циљем да што више девастирају природну околину.

У највиталнијем дијелу Пребиловаца, засеоку Кулине, општина је једну земљишну парцелу, приватно власништво Пребиловчана, на споран начин додjелила фирми „Агрохерц“  коју заступа један ХДЗ политичар. Он је то исто земљиште продао другом хрватском политичару који је ту поставио свој пчелињак.

На јавна реаговања Српског националног друштва „Пребиловци“ начелник општине Чапљина није предочио доказе о наводном власништву општине на предметном земљишту, нити је предочио уговоре о закупу.

Линта сматра да се у поменутом случају ради о правном насиљу и дискриминацији на националној и вjерској основи и да је обавеза српских државних институција  са обје стране Дрине, да подрже опстанак српског народа на угроженим подручјима  и очување његових културно- историјских споменика и очувања сјећања на српске жртве.

Неопходно је да се дипломатским средствима спријечи насиље над српским народом, у било којој форми.