На 165. годишњицу рођења Николе Тесле општина Владимирци уприличила је вече и програм посвећен Србима из региона, који се у оквиру Петровданских свечаности, одржао на централном Тргу посвећеном палим борцима за слободу Србије.
Отварајући скуп предсједник општине Горан Зарић је рекао да су Владимирци средина која је одувијек гајила висок степен међусобног поштовања и разумијевања.
У изјави за Српско коло Зарић је истакао да је Петровдан најзначајнији празник ове средине, јер поред тога што је ријеч о храмовној слави, то је и преслава већине владимирачких породица.
Овај крај познат је по великом светилишту манастиру Каони, који су након Косовског боја, подигле удовице српских мученика, а међу њима је била и Иконија, сестра Милоша Обилића. У манастиру се чувају честице мошти Свете Петке, док је новоизграђени храм у Владимирцима посвећен Светом Петру и Павлу освештан од стране владике Лаврентија и упокојеног Милутина на дан славе 2015. године.
– Посебан повод да вече буде посвећено Србима из региона је чињеница да се 8. јула навршило пуних 30 година од када су први прогнани Срби са простора Хрватске дошли у наше мјесто. То се поклопило и са 165. рођенданом Николе Тесле, Србина из Лике, који је на понос цијелом нашем роду – рекао је Зарић, изражавајући наду да ће овакво вече постати традиција.
ЕВИДЕНТИРАНО 3.000 ПРОГНАНИХ И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ СРБА
У тешким ратним и поратним годинама општина Владимирци, која данас броји око 18.000 становника (у самом мјесту живи њих око 2.000), била је уточиште прогнаним Србима.
Према ријечима Петра Поповића, општинског повјереника за избјеглице, у Владимирцима је евидентирано 2.778 прогнаних Срба из Хрватске и Федерације БиХ и 169 интерно расељених лица са Космета. Како Владимирци нису имали сабирни центар, ова лица су углавном била смјештена код родбине или пријатеља. У разним транзицијама ова лица су долазила и напуштала Владимирце, а њих око хиљаду ту је пронашло свој нови дом.
Стамбено су збринуте 142 породице, док је преостало још двадесет породица које нису ријешиле основно егзистенцијално питање, али по ријечима Поповића, ово питање требало би да буде ријешено у наредне три године. На огласној табли, много прије расписаног конкурса, налазе се огласи о куповини сеоских кућа, а прогнани Срби не крију задовољство радом општинског повјереника, који је својом агилношћу дао огроман допринос да се у овој локалној самоуправи нагомилани избјеглички проблеми врло ефикасно рјешавају.
Народни посланик Миодраг Линта је изразио задовољство због вечери посвећене Србима из региона наглашавајући да у осам околних земаља, као аутохтон народ, живи око два милиона Срба и да се Србија заједно са Републиком Српском труди да ојача културно и духовно јединство.
– Настојимо да радимо на јачању идентитета кроз његовање српског језика и ћирилице, обичаја и традиције. Важно је да славимо нашу крсну славу и да смо окупљени око наше СПЦ. Никада не смијемо да заборавимо на српске жртве страдале у балканским и свјетским ратовима, као и на жртве ратова деведесетих – рекао је Линта подвлачећи да је један од најважнијих националних задатака разбијање мита о тзв. геноциду у Сребреници и ширење истине о части српског народа који је водио ослободилачке, а не агресорске ратове, како то намећу западни центри моћи.
Окосницу програма чинили су дјеца окупљена у КУД „Ћирило и Методије“ из Бусија коју чини око 140 чланова. Ријеч је о дјеци настањеној у највећем избјегличком насељу у Србији у коме данас живи око 6.000 прогнаних Срба и њихових потомака са простора Хрватске и Федерације БиХ.
Поред њих наступали су и чланови КУД „Извор“ из Старих Бановаца, као и чланови КУД Клење и фоклорне секције локалне библиотеке „Диша Атић“.
Својим енергичним наступом програм је обојио легендарни крајишни умјетник (пјесник, писац, вајар, министар културе) Мићо Јелић Грновић, који је у троструком изгнанству свој дом пронашао у Владимирцима.
Финале је зачињено спектакуларним наступом оркестром трубача Марка Глигоријевића из Бајине Баште, који су 2016. године били побједници на фестивалу у Гучи.
МИЛОШЕВИЋ: Поносни на славне претке и Церску битку
Међу домаћинима је био и некадашњи народни посланик Владан Милошевић. Причајући о историји Владимираца истакао је да су људи овог краја веома поносни што је краљ Стефан Драгутин, тада као угарски барон, у Дебрцу имао своју резиденцију и храм – највјероватније посвећен Светом Пантелејмону. Милошевић је такође истакао да је овај крај дао велике жртве за српску слободу.
– Није било куће која није имала војника у Првом свјетском рату. Само на борбама око Цера, који је одавде далеко свега тридесетак километара, погинуло је око 1.500 мјештана – рекао је Милошевић.
Он је истакао да је указом Књаза Милоша Обреновића у Владимирцима сазидан конак за потребе среског начелника. Управо тај конак се, као мјесто корупције, помиње у чувеној приповјетци Милована Глишића „Глава шећера“.
Мада рођени Ваљевчанин Милован Глишић никад није боравио у Владимирцима, инспирацију за приповјетку је добио слушајући приче сељака из овог краја који би долазили на ваљевску пијацу. Због своје историјске, културне и етнографске вриједности зграда је стављена под заштиту и чини културно добро наше земље, а сто година касније од настанка приповетке, испоред конака је постављена биста у камену са Глишићевим ликом, рад вајара Косте Богдановића.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
