Папа у Јасеновцу?
-
Посета римокатоличког поглавара могућа, али најпре договор са државом. Одласком у логор смрти, Фрања би испунио најважнији услов СПЦ
ПОГЛАВАР Римокатоличке цркве могао би пре Србије да посети и Хрватску, где би одао пошту жртвама логора смрти Јасеновац. Папа Фрања тиме би уважио тихи захтев Српске православне цркве и испунио важан предуслов за долазак у Београд.
Како за “Новости” објашњавају саговорници блиски Српској патријаршији и Ватикану, Фрањина посета Хрватској зависи и од исхода дијалога мешовите комисије која расправља о историјској улози контроверзног кардинала Алојзија Степинца. Папин долазак у Загреб могао би да се тумачи као сигнал да ће питање Степинчеве канонизације бити завршено у складу са вољом огромне већине хрватског народа.
У прилог овом сценарију многи у СПЦ наводе и предстојећу посету васељенског патријарха Вартоломеја, који са папом негује изузетно блиске односе. Долазак поглавара Цариградске патријаршије у Јасеновац узима се као сигуран знак да је страдање српског народа у НДХ добило универзално признање и да би и Фрања врло брзо могао да ода почаст страдалима у злогласном логору.
– Долазак патријарха Вартоломеја у Јасеновац историјски је догађај за нашу Цркву – наводе у СПЦ. – Веома је значајан долазак и Ефраима Зурофа из израелског “Симон Визентал центра”. Они ће, без сумње, послати снажну поруку о жртвама усташког режима која ће неутралисати покушаје његове релативизације.
Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично сазнаје, могао би ускоро да дође у Србију, али тек пошто са званичним Београдом буду договорени сви детаљи посете. Папа Фрања има формални позив председника Томислава Николића, ипак, тек у будућим разговорима биће договорен програм и место посете. Засада је познато само да Београда нема у плану папиних активности за 2016. годину.
Према добро обавештеним изворима “Новости”, са Светом столицом већ је у начелу договорено да би за обе стране најприхватљивије решење било да папа у Србију допутује у државну, а не “пастирску” посету. Српска црква се у начелу не противи овој могућности, будући да би сусрет са патријархом Иринејем, иначе први у историји, био само – пратећи догађај у протоколу. До овог сусрета најраније би могло да дође половином следеће године.
– Српска црква у овом случају не би била папин домаћин, чиме би предупредила могуће оптужбе да доводи папу у Србију – каже саговорник “Новости” близак врху СПЦ. – Ово ће, међутим, бити могуће само у случају да Ватикан задржи став да не призна једнострано проглашену независност Косова.