• У Требињу је у Билећкој улици изнад Требишњице вечерас свечано отворена „Умјетничка галерија Бокић“, требињског вајара Миливоја Бокића, са изложбом четрдесетак одабраних умјетникових скулптура у препознатљивом „загрљају“ дрвета и камена, која ће бити и стална поставка Бокићеве умјетничке задужбине.

У присуству великог броја Бокићевих пријатеља и суграђана, али и званица из јавног живота града и Републике Српске, галерију је отворио епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакавши да је Бокићевом галеријом Требиње добило ријетко вриједан дар, на који мора бити поносно.
„Као што је Барселона добила дар од великог Гаудија, такво уздарје наш лијепи град добија од великог Миливоја“, рекао је владика Григорије, казујући „Даровну пјесму“ умјетнику – коју је сам написао за ову прилику, јер, како је рекао, свој доживљај умјетника и његовог дјела није могао изазити у прозном казивању.
Епископу захумско-херцеговачком и приморском Бокић је заузврат поклонио свој умјетнички рад – скулптуру са ликом српске краљице Свете Јелене Анжујске.
Умјетник Миливоје Бокић рекао је да је на објекту галерије, са прекидима због других ангажмана, радио пуну деценију и по, те да посјетиоци преко поставке изабраних дјела сада могу да виде „снове које је сањарио цијели свој живот“, и за које је изградио галеријски простор „да у њему остану вјечито“.

„Сваки човјек сања да нешто постигне у животу – ја сам сањарио и моји су се снови, ево, обистинили. Били су ми неки дан и умјетници из Берлина, који су ми рекли да никада и нигдје у свијету овакву галерију нису видјели. А да сам и ја видио, не би је ни радио“, каже умјетник додајући да ће поред сталне поставке – галерија бити на располагању за изложбе и других умјетника.
Свечаност отварања галерије увеличале су легенде српске опере Јадранка Јовановић и Оливер Њего, који су у част домаћина и на радост посјетилаца извели неколико композиција, уз клавирску пратњу Невене Живковић, најављући сутрашњи концерт у позоришној сали Културног центра.

Иза вајара Миливоја Бокића, у неколико деценија умјетничког рада, близу је 140 изложби широм бивше Југославије и иностранства, а његове скулптуре налазе се у многим галаријама и приватним колекцијама по европским центрима.
Бокићев скулпторски рукопис препознатљив је по обликовању већ готових форми „загрљаја“ коријења и камена, које налази у природи завичајне Херцеговине – и које умјетнички длијетом „дописује“ стварајући „сложене, монументалне и асоцијативно вишезначне композиције“.
Бокић, рођен у Домашеву на Љубомиру, прије рата живио је у Мостару, а након преживљене голготе у шест хрватско-муслиманских логора „од Дретеља до Лоре“, 1993. године вратио се у завичајно Требиње, гдје и данас живи и ствара.

Извор: Радио Требиње / Р.С.