ОТКОПАВАЊЕ ИСТИНЕ (1): Страдање припадника ЈВуО у „Вукотиној рупи“
Група бораца ЈВуО се на планини Радош успјешно крила пред потјерама ОЗНЕ шест година све до Бадњег дана 1951. године.
Група је бројала пет чланова док се један од њих није одлучио на издају. Његово име познато је породицама страдалника. Поријеклом је из Врањских, Општина Билећа, а за тај чин награђен је високим положајем у Сарајеву из којега није долазио десет година.
Када се након десетак година осмјелио да дође кући у посјету родитељима дошао је гласник његовом оцу са вијестима да син иде према кући.
Отац, кога је и послије толико времена гризла савјест, узео је пушку и поручио гласнику да пренесе сину „ да не прилази кући ако не мисли да га убије“.
Послије примљене поруке овај син се вратио у Сарајево и није ни покушавао више да се враћа за очева живота. У Билећу се вратио почетком одбрамбено отаџбинског рата гдје је и окончао живот.
По причању учесника УДБА након дојаве у планини Радош опкољена је пећина звана „Вукотина рупа“.
Потказивач, који је дојавио локацију комунистичким властима, позвао је своје дојучерашње саборце на предају, а када су они то одбили бачене су бомбе у пећину у којој су се крила четворица борца ЈВуО и то:
1. Нинковић (Крста) Бориша рођен 1914. године у селу Доње Врбно, Општина Требиње
2. Нинковић (Милана) Ђуро рођен 1923. Године у селу Жрвањ, Општина Љубиње
3. Вуковић (Сима) Марко рођен 1914. године у селу Мека Груда, Општина Билећа
4. Бокић (Радована )Никола рођен 1927. године у селу Кртиње, Општина Љубиње
Од бомби погинули су Нинковић Бориша и Нинковић Ђуро, док су из пећине извучени тешко рањени Вуковић Марко, коме су биле пребијене руке и ноге, и ошамућени Бокић Никола.
Вуковића су поред јаме рањеног стријељали, док су Бокића повели у правцу Мостара и негдје успут убили. За гроб му се до данас не зна.
Чланови Удружења лоцирали приближно мјесто поред пећине и у наредном периоду ће покушати пронаћи посмртне остатке страдалог Вуковића и достојно га сахранити у родној Мекој Груди.
Што се тиче двојице Нинковића један муслиман из села Жабице, чији је отац био присутан приликом ове акције комуниста, је осамдесетих година прошлог вијека казао њиховој породици локацију пећине у којој су убијени.
Породица страдалог Борише Нинковића 1989. године проналази и пребацује његове посмртне остатке у породичну гробницу у Доње Врбно, док породица Ђура Нинковића 2000. године преноси посмртне остатке у породичну гробницу у селу Жрвањ.
Тако се завршила ова крвава Божићна епопеја. Сваки човјек ма које вјере заслужује да буде достојно сахрањен, па овим путем апелујемо на све оне који имају било каква сазнања о страдањима у Требињу и Херцеговини да се јаве Удружењу ЈВуО Требиње како би се утврдила судбина жртава убијених од стране комуниста у периоду 1941-1951. године.
АУТОР: ВУЈАДИН ВУЈОВИЋ
Предсједник Удружења ЈВуО Требиње
Још се лечимо од комунистичког зла. Та пошаст се показала најделотворнијом и најзлогукијом од свих, само јој је римокатолично конвертитство равно.
Pingback: ОТКОПАВАЊЕ ИСТИНЕ (1): Страдање припадника ЈВуО у „Вукотиној рупи“ – Српска Рамонда – борба за истину