Одржана комеморација поводом смрти др Драгана Сорајића

  • Поводом смрти примаријуса доктора Драгана Сорајића, уваженог љекара и научног радника који је преминуо јуче у Требињу у 64. години, данас је у великој сали Градске управе одржана комеморативна сједница.

sorajic-trebinje

О Сорајићевом професионалном и научном раду говорио је његов дугогодишњи колега у требињској болници и предсједник Скупштине града Требиња Слободан Пртило, који је истакао да је примаријус доктор Сорајић био човјек који је у својој професији у Требињу оставио велики траг.
„Доктор Сорајић је био дио једне, заиста компетентне екипе специјалиста, који су требињском здравству донијели велики углед. Било је то вријеме кад смо сваке године добијали нове стручњаке, али и када смо почели да се отварамо према већим и угледнијим клиникама, настојећи да смањимо трошкове, а повећамо обим здравствених услуга. Др Сорајић је представник генерације с којом је намјера, из 60-тих година прошлог вијека, да градимо здравство на знатно вишем стандарду, сасвим дозрела и крунисана отварањем нових одјељења са кадром чији је стручни ниво био изузетно висок.“
Подсјећајући да су његови савјети били незаборавни, доктор Пртило је нагласио да је у њих било удјенуто, не само дубоко познавање наше нарави и нашег колективног менталитета, него и познавање савремених збивања.
„Због оваквог приступа медицини ми смо га у Требињу сматрали народним љекаром који, скраћено речено, лијечи и без лијекова. Посебно смо цијенили то што су његова врата увијек била отворена за све требињке и требињце, који су се нашли у тјеснацу и нису налазили ни свјетла ни излаза. Њихов доктор увијек је био уз њих. Никад нису долазили у ситуацију да, како наш народ каже, пољубе његова врата, него су, знајући да ће им олакшати душу, слободнo сједали на столицу у његовој ординацији“, закључио је др Слободан Пртило.
Опраштајући се од дугогодишњег колеге, доктор Зоран Паовица истакао је да је примаријус Драган Сорајић био изванредан професионалац и сјајан колега, експерт своје струке са изразитим интересом и талентом за разматрање рубних и контактних подручја медицине.

kom
„ Зато, с њим никад није било ни монотоно, ни досадно и мало је било разговора који за собом нису остављали неку дилему или тему за размишљање.
Данас, ако би нешто требало да се издвоји или нарочито да се нагласи, онда би се то тицало његове сталне намјере да се из сваког човјека извуче она најбитнија и најплеменитија – златна људска нит. Нит, којом је он био опчињен. У једној својој прози описао је, како над Требињем дува снажан југо са грмљавином, која увлачи страх у кости…“ рекао је Паовица.
Драган Сорајић, рођен је 1952. године на Грабу – Зубци. У Требињу је завршио oсновну школу и гимназију, а Медицински факултет 1977. године у Сарајеву. Праксу језапочео у служби Хитне медицинске помоћи, гдје је радио и као начелник, до одласка на специјализацију неуропсихијатрије, коју је завршио 1985. године. Постдипломске студије из Социјалне психијатрије завршио је 1990., а 1996. године додијељено му је звање примаријуса.
Дугогодишњи је начелник Одјељења за неурологију и психијатрију Опште болнице у Требињу и оснивач и начелник Центра за ментално здравље Дома здравља у Требињу.
Уз своју свакодневну праксу на Неуропсијатријском одјељењу, бавио се и научним радом. Објавио је више од 30 стручних радова у земљи и иностранству. Публиковао је и пет монографија из неурологије, психијатрије и граничних дисциплина, као и два тематска сепарата из развоја заштите менталног здравља и болести зависности.
Био је руководилац Филијале Фонда здравства Републике Српске у Требињу, директор Дома здравља и у више сазива одборник у Скупштини општине и Градској скупштини Требиња.
Доктор Сорајић се бавио и публицистичким радом- био је и стални сарадник Гласа Требиња, а писао је и поезију. Своја дугогодишња лирска осјећања и запажања, објавио је у збирци „Модро платно“ 2013. године.

Доктор Сорајић ће бити сахрањен данас у 15 часова на градском гробљу у Подгливљу.

Извор: Радио Требиње / М.И./Р.С.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар