Београд: Кoмеморација поводом смрти Николе Асановића

Београд: Кoмеморација поводом смрти Николе Асановића

  • Комеморација поводом смрти Николе Асановића, дугогодишњег предсједника билећког одбора СПКД „Просвјета“ и покретача манифестације „Ћоровићеви сусрети писаца и историчара“, одржана је у среду у редакцији часописа „Нова Зора“ у Београду.

na

За Слободну Херцеговину: М. Дунђеровић

Пријатељи и културни посленици из Херцеговине надахнуто су говорили о делу и стваралаштву хроничара, књижевника, историчара, прегаоца, уредника и организатора готово свих култруно-просветних манифестација у Херцеговини, пре свега у Билећи и Гацку.
Комеморативни скуп отворио је истакнути српски књижевник Радослав Братић, главни уредник „Нове Зоре“ који је најзаслужнији, заједно са покојним Николом Асановићем, што је тај часопис покренут и опстао у животу у најтежим тренуцима у којима се налазио српски народ Херцеговине.
Братић је нагласио резултате и заслуге покојног Асановића на његовом доприносу очувању историје и културе Херцеговине.
Учесници комеморативног скупа одлучили су да се објаве надахнуте бесједе и поруке Николе Асановића, као својеврсну хронологију и путоказ покољењима.
Професор др Милош Ковачевић нагласио је да је Асановић био примјер како би требало живјети и вољети Херцеговину. „Није се никада жалио, али се није ни штедио“, истакао је Ковачевић.
Асановић је покренуо и објавио велики број књига, вратио углед „Просвјете“, а његовим залагањем „Нова Зора“ је постала културни часопис од националног значаја.
Познати новинар Милош Марковић подвукао је да је Асановић уложио читав свој живот, своје знање и умеће у то да српска култура Херцеговине буде доступна најширој јавности.

– Био је речит, разговорљив, свестран, човјек од ријечи, саборан и учен. Асановић је био и радиша и зналац – рекао је Марковић.

О лику и дјелу Асановића говорили су: др Срђан Милићевић, Слободан Вујовић, Вук Крњевић, Стојана Магдаленић, др Видак Ковачевић, др Мирољуб Јоковић, Владо Милошевић, Дејан Мастиловић, Ристо Тубић, Светозар Црногорац. На комеморацији су били представници завичајног клуба Билећана у Београду Миодраг Дунђеровић и Борис Кркелић, као и Габријела Братић.

komemroracije

Фото: Б. Кркелић

Асановић је рођен 1954. године на Зубцима, у општини Требиње. Дипломирао је на Педагошкој академији у Никшићу 1975. године и стекао звање наставника српскохрватског језика и књижевности, а затим студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Дипломирао на Дефектолошком факултету у Београду 1986. године и стекао звање специјалног психолога и педагога. Био је при завршетку постдипломских студија, смијер књижевност, на Филозофском факултету у Источном Сарајеву – магистарски рад на тему Уређивачка концепција Часописа “Нова Зора“.

Предавао је српски језик и књижевност у билећким основним школама 28 година.

Пет година активно се бавио новинарством и публицистиком (Јавност, Политика, Интервју, Херцеговац, Илустрована политика, у којима је објавио више од 300 текстова).

Радио је на обнављању СПКД “Просвјета“ у Билећи 1990. године, био је њен предсједник, а у два мандата и потпредсједник Главног одбора СПКД“Просвјета“ − 25 година рада у редовима „Просвјете“, како у Билећи, у Херцеговини и Републици Српској.

Скупа с истакнутим књижевником Радославом Братићем, покретач је и оснивач Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“, који се редовно одржавају од 1997. године и на којима се додјељује награда за најбоље прозно остварење у претходној години, писано српским језиком. Сваке године Ћоровићеви сусрети „Српска проза данас“ окупљају еминентне писце, књижевне критичаре и историчаре, академике и универзитетске професоре.

Заједно са Радославом Братићем покретач је и оснивач “Нове Зоре”, часописа за књижевност и културу. Био је њен секретар. “Нова Зора“ сматра се једним од најбољих часописа ове врсте на српском језичком простору.

У „Просвјети“ у Билећи био је уредник издавачке дјелатности. Уредио је, или приредио, преко четрдесет књига. Нарочито треба истаћи његове монографије “Кроз источну Херцеговину” и “Билећа над извором Требишњице”.

Писао је књижевнокритичке приказе и осврте, пригодне књижевне расправе и рецензије, од којих је педесетак публиковано у различитим гласилима.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина