• У Мостару је данас обиљежено 27 година од страдања Срба у долини Неретве гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године, током акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба, а сва српска имовина и богомоље су уништени.

Тим поводом у мјесту Буна код Мостара са моста је спуштено цвијеће у ријеку Буну, а потом је у Старој православној цркви у Мостару служен помен.

Овим догађајем обиљежава се и Дан несталих и погинулих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић каже да се од 14. до 16. јуна догодио егзодус Срба са ових простора, када је генерал Јанко Бобетко, који је командовао ХВО-ом и ХОС-ом, наредио да буде затрто све што је српско у Мостару.

Џелетовићева наводи да је на Буни на данашњи дан 1992. године страдало 29 лица, 18 војника и 11 цивила, а за још деветоро се трага.

Она подсјећа да је прошле године пронађена локација на Буни на којој је започета ексхумација, али је тада једна особа све зауставила говорећи да је у питању приватни посјед.

“Надам се да ће овај проблем бити ријешен, да не дозволимо онима који су тада можда били налогодавци, да зауставе да нађемо наше најмилије и сахранимо их како заслужују”, рекла је Џелетовићева.

Она је нагласила да нико није одговарао за злочине над Србима у Мостару, гдје је у јуну 1992. нестало 431 лице српске националности, док се за њих 85 још трага, а многи су убијени на кућном прагу или завршили у логорима.

“Постоје снимци и докази, али нема ни жеље ни воље да се процесирају ратни злочин над Србима”, каже Џелетовићева додајући да су породице несталих незадовољне и радом Института за нестале особе.

Славица Славић каже да је на данашњи дан 1992. на Буни нестао њен брат Синиша Марић, а 2003. породица је добила једну његову кост и сахранили су је у Невесињу.

“Још увијек тражимо остатке тијела. Колега који је био с њим још није идентификован. Изгледа да нам само ријека Буна може рећи гдје су”, каже Славица кроз сузе.

Брата је 15. јуна у Мостару изгубио и Драшко Шиљеговић. С његовим братом на локацији Конак тада је страдало још 15 српских војника.

“Ја сам брата пронашао након 11 година у костурници у Невесињу. За још 85 наших људи се трага. Страшно је било. Tих дана око 15. јуна почело је повлачење, завлада је паника. Срби тада нису били војно организовани и због тога је страдало много војника и цивила”, каже Шиљеговић.

Мостарски парох Радивоје Круљ нагласио је да је 15. јун дан највећег страдања српског народа у долини Неретве.

“Као свештеник и неко ко у духовном смислу предводи ову заједницу апелујем на све људе добре воље да помогну да се нађе још 85 особа српске националности који су нестали у Мостару, да их на достојанствен начин сахранимо и да и они и њихове породице нађу смирај”, рекао је Круљ.

На данашњи дан 1992. године запаљена је Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

“Сјећајући се тих тешких тренутака желимо да извучемо поуку и градимо будућност. Зато и обнову храма радимо под слоганом `Обновим храм, обновимо Мостар` како би, обнављајући храм, обновили нашу заједницу, али и овај град. Мислим да смо на добром путу. Како се гради храм, гради се и мир и повјерење међу људима”, нагласио је Круљ.

Предсједник Ратних ветерана Невесиње Бранислав Зечевић, који је до рата живио у Мостару и био учесник свих догађаја, тврди да је након повлачења ЈНА из Мостара крајем 1992. наступила паника, а војска и народ остали неорганизовани.

У јуну 1992. године, приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, у нападима који су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

Обиљежавању су присуствовали представници Борачких организација Невесиње и Tребиње, Ратних ветерана Невесиње, Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе”, Црвеног крста Невесиње, Градског одбора СПКД “Просвјета” у Мостару, те породице страдалих.

Чланак преузет са: Срна