У Требињу је, код споменика војводи Недељку Видаковићу, команданту Бобанске чете, која се по борбености у протеклом Одбрамбено отаџбинском рату прочула у цијелој Републици Српској, служен помен и положено цвијеће на 26 годишњицу његове погибије.
Фото: www.rejting.info
Цвијеће на војводином споменику положили су градоначелник Требиња Мирко Ћурић и начелник градског Одјељења за борачко инвалидску заштиту Миодраг Новокмет, подсјетивши да је сјећање на требињске пале борце света дужност свих преживјелих након протеклог рата, а нарочито градских власти.
“Сви наши борци, и они који су погинули, али и они који су остали живи, морају бити наша приоритетна брига, односно, да погинуле не дамо забораву, а да о живим борцима, највише оним незапосленим, водимо константну бригу, свјесни да су нам они донијели слободу”, истакао је овом приликом градоначелник Ћурић, подсјетивши на Крстовдан 1994. године, када је војвода Неђо страдао са својим саборцима.
Он је због тога нагласио да је градска управа у Требињу, као мало која локална заједница у Српској, увела материјална давања за своје борце, а планирају се увести и стална предавања и посјете дјеце Спомен соби коју је ова локална власт саградила у знак сјећања на пале борце Требињске бригаде из протеклог рата.
“Нема дјетета на Бобанима које није чуло за војводу Неђа, али су за њега знали и на свим ратиштима Републике Српске, јер када нисмо ратовали у Херцеговини, ишли смо на испомоћ нашој браћи из других крајева, а сјећање на њега његујемо и данас, јер ми, бивши борци његове чете, не дамо да он, као и његови пали саборци, али и сви пали борци Републике Српске, падну у заборав”, казао је Драган Ристић Бели који је након војводине погибије преузео командовање четом.
Напомињући да нико из војводине чете никада није дошао ни у искушење да од његове руке страдају цивили, Ристић је нагласио да су такве ствари, и поред жестоких борби вођених управо у широком рејону између дубровачког залеђа и требињске општине, биле испод части сваког честитог српског војника.
Ристић је истакао да је војвода Неђо, како су га називали у његовој чети, био један од водећих српских војсковођа протеклог рата, а да ће дужност његове чете и убудуће бити да чувају сјећања на своје саборце, али и све пале борце Требињске бригаде и остале пале борце Републике Српске.
Војвода Видаковић погинуо је 1994. године на Борцима код Коњица, када су од исте гранате смртно страдали и његови саборци Драган Слијепчевић и Љубиша Поповић, а тешко је рањен најмлађи припадник ове јединице Александар Маслеша, који је од посљедица рањавања преминуо у јануару наредне године…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
