Наш аутор Раде Црногорац инспирисан са три важна датума (6. април – страдање команданта Милорада Поповића, 7. април – дан Дучићеве смрти и 8. април – дан рођења Мома Капора) написао је стихове…

СТОЈАН

Кад неко помене устанак
Достојни Стојан
На ноге скочи
Старачке

Прије но се осврне
Он узвикне:
Коња!

И вијек касније
На Петровој главици
Из гроба
Стојан дозива.

Ко не вјерује
Нека погледа
Видјеће

Коњ му пред гробом
Копитом земљу грће

***

Херцегова сеоба

Гледа у Савину
А види Милешеву

Кључ Савиног гроба
Између ребара
Ставио

Са каменог облака
Подигао Захумље
На раменима

И почео сеобу
На небо
Поред Косова
Да почива.

***

Херцегова хроника 

Херцег пољем јаше
За њим трагови свијетле
Пред њим се трагови слуте
Под њим вранац у галопу
Над њим сунце у зениту.
Ни Херцега
Ни галопа
Ни сунца у зениту
Остали свијетли трагови.

***

Херцеговачко растакање

Без Захумља куда—а камо са раном?
Привијати мелем и прекрити дланом?
На вјетрометини—као голет пуста
Очи пуне неба, земље пуна уста
У вјековном грчу—од бола и плача
Тресе гробове мртвих Косача
Из утробе своје кроз пупчану врпцу
Херцеговце храни, снагу даје срцу

Сава, Влатко,Шћепан, Грдан, Василије
Стојан, Лука, Мићо, Петар, Леонтије
Алекса и Јован, браћа Ћоровићи
Бјелокосићи и Слијепчевићи
Поп и капетан, славне харамбаше
Сви су чували достојанство наше
Војвода Момчило са врх Пирлитора
И други Момчило од рода Капора
Све покрила земља—више ње глувило
И пера и сабље—све је отупило.
Крвари цијела: и Доња и Горња
Глуво за њу звоно владалачког торња
Пролама се лелек да разбије лажи
Стара мајка дјецу поскитану тражи
Гдје се смрзавате—у жеђи и глади?
Жива вам је мајка—лажна сирочади!
На утроби земље раскинута врпца
Синови су њени—дјеца туђег сунца.

Раде Црногорац, на Благовијести 2018.