• Српска православна црква слави Благовијести, празник сјећања на сусрет дјевице Марије и архангела Гаврила, који јој је, према Јеванђељима, саопштио да ће родити спаситеља људског рода.

Празник Благовијести један је од 12 највећих хришћанских празника. Слави се у знак сећања на “благу вијест”, када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.

Благовијести спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике. Славе се увијек 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.

Са овом благовјешћу архангела, „силаском Светог духа на пречисту дјеву”, почиње обнова човјечанства, а ријечима архангела Гаврила “Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај човјечанства.

Сматра се да од Благовијести почиње сјетва јарих жита. Такође, вјерује се да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.

Дан послије празника Благовести, црква слави Светог архангела Гаврила који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.