• Чланови Удружења пчелара града Требиња, на недавно одржаном Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду, освојили су највећа признања ове смотре – шампионско признање у категорији ливадског меда, уз Велике златне медаље у четири сортне конкуренције.

Пчелар Слободан Барзут, који се у Новом Саду представио са три врсте меда – од жалфије, вријеска и ливадског меда са Зеленгоре, освојио је Велике златне медаље у све три сортне категорије, а његов ливадски мед проглашен је шампионом ове врсте меда међу стотину излагача из земаља региона.
Обраду Нинковићу, који је и предсједник овог удружења, највеће појединачно признање сајма – Велика златна медаља припала је у категорији херцеговачког меда.
„Ово је само још једна потврда да мед из Херцеговине и наши пчелари имају квалитет признат и ван простора наше регије. Неоспоран је квалитет нашег меда, јер – иако је сваки љековит, херцеговачки се издваја због тога што наше пчеле узимају 99 одсто нектара са биљне паше која обилује са преко 300 врста љековитог биља“, истакао је на данашњој конференцији за новинаре Обрад Нинковић, додавши да је херцеговачки мед због свог препознатљивог квалитета за 20 до 30 одсто и скупљи у односу на уобичајену тржишну цијену.
Слободан Барзут, који је један до највећих пчелара требињског удружења, каже да свако сајамско признање много значи произвођачима меда.
„Посебно када је у питању новосадски – који се сматра оцјењивачки најреспектабилнијим сајмом у овом дијелу Европе, и када међу стотинама учесника понесете највеће – шампионско признање за свој производ“, каже Барзут.
У оквиру требињског удружења активно је око 200 пчелара, али се сматра да се на подручју Требиња пчеларством бави близу 500 породица.
На новосадском сајму из Херцеговине се једино представило Удружење пчелара града Требиња, иначе набројније друштво у Савезу удружења пчелара РС, те учесници из РС и Босне, Србије, Хрватске и Македоније.
Извоз се не исплати
На питање да ли се и колико мед из Херцеговине извози, Нинковић је одговорио да је управо виша цијена меда у односу на тржишну разлог због чега се извоз херцеговачким пчеларима не исплати, и поред тога што је БиХ добила сертификат за пласман овог производа на друга тржишта.
„Проблем је да ли ће пчелари сав свој труд дати за тако мале паре, а поставља се и питање количине меда којом ми располажемо. Имамо доста патвореног меда на тржишту и када бисмо сузбили продају лажног меда за 20 до 30 посто – имали бисмо мањак меда и на нашем тржишту. Значи, не требамо олако продавати мед по ниским цијенама, а ако се укаже прилика и дође купац спреман да плати пристојну цијену меда – сигуран сам да ће бити и извоза“, појаснио је Нинковић.

Извор: Радио Требиње/ М.Б.