• У Брадини код Коњица данас је обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге.

Након служења литургије у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини и парастоса страдалима вијенце су на спомен-обиљежје у црквеној порти положиле породице страдалих, изасланици предсједавајућег Предсједништав БиХ Милорада Додика и предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић, представници Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске, Савеза логораша Српске и други.

Парох коњички јереј Милан Бужанин изјавио је да је жалосно што до сада нико није осуђен за злочин почињен на данашњи дан прије 27 година у селу Брадина које је потпуно спаљено, 48 људи убијено код својих кућа, црква запаљена, а становништво заточено и одведено у логор у Челебићима.

– У току су неки процеси па видјећемо. Овоземљаска правда често изостане, али божија увијек буде задовољена – рекао је свештеник новинарима након служења литургије у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини.

Бужанин каже да је обиљежавање овог датума значајно, јер је потребно да се његује сјећање на страдале Србе који су били сами и немоћни да пруже било какав отпор моћној војсци која је дошла у село и починила стравичан злочин.

Он каже да сада у Брадини живи двоје стараца, а да повремено током љета дођу расељени Срби из овог мјеста, али се нико не враћа да ту и остане.

– Село је пусто, ситуација је тешка. Цркву смо обновили, градимо и дом, а најжалосније је да се окупљамо овдје само два пута годишње. Они који су преживјели логоре, плаше се да се врате овдје, јер би могли срести своје џелате и не знају како би поступили – објашњава Бужанин.

Изасланик предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац истакао је да је важно на овај дан доћи у Брадину, јер је сасвим јасно да је овдје извршен ратни злочин са елементима геноцидне намјере.

Он је напоменуо да су овдје страдали мушкарци цивили, дјеца, старци с циљем да се етнички очисти овај простор.

– Нажалост, Хашки трибунал је више пута исказао селективни приступ ка ратним злочинима, игнорисао овакву врсту кривичног дјела ратног злочина, а ту праксу је наставио Суд БиХ. Истина је да се води судски поступак против 12 лица, али је то веома споро. Сви они који су избјегли смрт тих дана су на крају завршили у логорима које је формирао политички и војни врх пројекта Алије Изетбеговића и ни ти људи нису одговарали – истакао је Кошарац.

Кошарац је напоменуо да су захваљујући дијелу међународне заједнице и политичког врха окупљеног око Алије Изетбеговића, свједоци ратних злочина над српским становништвом овдје, добијали исељеничке визе како не би били укључени у многе процесе.

– Све то говори о укупним приликама у БиХ и какво правосуђе на нивоу БиХ данас имамо. Зато ми нећемо одустати од наших врло јасних аспирација да се изврши реформа правосуђа и да се оно деполитузује. Оно је сада политизовано бошњачким ратним кадром, управо оним војним и политичким, као и судским органима тадашњег пројекта Алије Изетбеговића – нагласио је Кошарац.

Према његовим ријечима, у Републици Српској постоје врло респектабилне институције, прије свега Министарство унутрашњих послова и Републички центар за истраживање рата и ратних злочина који су прикупили чињенице и доказе о ратном злочину са геноцидном намјером на овом простору.

– Нећемо одустати од тога да сви одговорни, било да је ријеч о полицијском, политичком или војном врху, одговарају за почињен злочин над цивилима у Брадини – истакао је Кошарац.

Бошко Томић, изасланик Предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, изјавио је да се нада да ће правда, иако је спора, ипак бити задовољена.

Томић сматра да је важно да се утврди истина због чега су страдали Срби у Брадини, те да сносе одговорност они који су починили злочин у овом мјесту.

– Нека Суд и Тужилаштво БиХ на основу аргумената који су им понуђени, изрекну праве казне како би жртве нашле свој смирај, а породице настрадалих на неки начин добиле одређену врсту олакшања – истакао је Томић.

Директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић истакао је да је важно обиљежавати овај датум, окупљати се и помињати жртве, као и помагати њиховим потомцима, не заборављајући страшан злочин који се догодио у Брадини.

Далиборка Куреш на данашњи дан 1992. године је била у Брадини и каже да никада не може заборавити оно што се тада десило.

– Затворили су нас у школу, малтретирање је било ненормално. Мушкарце су отјерали у логор у Челебиће. Заборавити се не може никад, а и да се никад не понови никоме, па ни онима који су то тада радили – каже Курешева, којој је отац погинуо на почетку рата, а она сада живи у Требињу.

Она је додала да је њена кућа у Брадини спаљена и унишетена до темеља, а на том мјесту изграђена џамија која је послије срушена, те да сада нема ништа.

У Брадини је 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило, а 8. маја почело је суђење дванаесторици припадника такозване Армије БиХ и ХВО-а за злочине над Србима у овом селу и на подручју општине Коњиц.

Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и из прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација.

РТРС/СРНА