…имају сасвим присан, лични однос. Откад је овом светитељу, у Топлици, манастир (своју прву самосталну задужбину) посветио родоначелник династије Стефан Немања, и други Немањићи и немањићки великаши узносили су му молитве и приносили дарове.
Светом Николи посвећени су, широм српских земаља, и манастири на Врањини на Скадарском језеру, у Дабру – Прибојској Бањи (задужбина жупана Вукана), крај Скадра (задужбина краљице Јелене), у Кожљу на ушћу Пчиње у Вардар (задужбина краља Милутина), у Љуботену крај Скопља (задужбина властелинке Данице), у Гориочу (задужбина Стефана Дечанског), једна од цркава у Пећкој Патријаршији, затим у Призрену – Рајкова црква (велможе из времена цара Душана), у Псачи крај криве Паланке (задужбина велможе Влатка)… То је неки основни списак само из немањићке државе. А онда су им касније придружене и знамените цркве и манастири у Морачи, у Липљану, у Приштини… до данашњих дана када су Светом Николи посвећене стотине и стотине српских храмова на свим меридијaнима докле допире српска култура.
Захваљујући Србима, значајно се проширио и очувао култ Светог Николе и далеко ван граница српских земаља. Краљ Милутин је саградио капелу у Барију, коју је богато даривао, између осталог и свечеву икону опточену златом и сребром, копију оне из Никеје коју је радио свечев савременик. Тиме је, сматра се, српски краљ постао заслужан за верни приказ лика Светог Николе који је опстао до данашњих дана.
С друге стране, Срби су баш из тог двосмерног односа отац-син у најтежим моментима очекивали и добијали помоћ баш од Светог Николе. Управо Свети Никола исцелио је очињи вид краљу Стефану Дечанском. А када је у 20. веку дошло до великог светског рата, српски војници су се колективно молили заштитнику путника и паћеника и хорски запевали: “Сви моле Светог Николу, једину силу на мору…“ Тај текст остао је записан и у првобитној верзији песме „Креће се лађа француска“.
Ових пар цртица требало је да буду објављени на Светог Николу, 19. децембра. Али, ваљда, за то мало подсећање којем су добродошле и допуне, није касно ни пет дана потом. Ипак смо ми сви бродоломници, једнако и у децембру и у свако доба године – и једнако нам треба помоћ и посредништво Онога чија нас је рука водила у време када смо били Силни. И славимо Га свакога дана…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
