Матија Губец – сви знамо? И треба. Али, Петар Јагодић? Мало ко. Нема га у систему образовања. И многих других. Бројних жртвених приноса читавог једног народа. А они, тај принос, чине историју народа.
Прекаја код Дрвара
Без такве врсте персонализације, та је историја шупља. То је неки магловити колективитет.
У Далмацији је 1704. године избила буна која је покренута убирањем пореза званог десетина. У Задру је живио племић Шимун Фанфоња који је откупио право убирања десетине за велику своту од 7.800 реала. Тај порез је убиран путем употребе војне силе од шездесет драгона из чете пуковника Канајетија. Провидур који је сједио у Задру Марин Зане наредио је православном свештенику Петру Јагодићу Куриџи да по обичају онога времена у цркви прочита наредбу да се Канајети преда 300 цекина. То су, међутим, Буковичани одбили.
У часу када је притисак на српски народ појачан, до јануара 1704. године, почела је оружана побуна. Срби из Жегара које је предводио Илија Нанић упали су у Обровац како би преотели своју одузету стоку и ослободили усужњене. На Сабору код цркве Св. Апостола Петра и Павла чији је поп Петар био парох, учествовало је осам капетана: Илија Нанић из Жегара, Матија Жабетић из Биограда, Матија Миљановић из Крушева, Тома Каролија из Ивошеваца, Цвијетан Цвјетињанин из Парчића, Радован Радосав из Вељана, Радован Корда из Ђеврсака, Новак Вујанић из Ервеника.
Устаници су спровели економску блокаду Задра. Из Книнске, Дрнишке, Шибенске и Скрадинске крајине сабрало се 7.000 оружаних људи. Они су, вођени седамдесеторицом главара, дошли у Задар како би предали своје захтијеве. Поп Петар Јагодић је исписао ове захтијеве. Млечани су категорично одбили тај документ, а поп Петар је запријетио да ће његов народ напустити територију Републике. Провидур је у тим критичним тренуцима постигао да унесе раздор међу устанике, али главне личности остале су на линији народних захтијева. Дана 18. децембра 1704. године тројица устаника су осуђени на смрт вјешањем. Ова пресуда је објављена у Жегару и Биограду на српском језику, ћирилицом.
Поп Петар се са дозволом новог провидура вратио из избјеглиштва из Лике, али га је сљедећи провидур Вендрамин (нама у Боки познат) затворио у книнску тврђаву. Године 1715, у освит новог рата са Турцима, поп Петар је одведен у млетачки затвор у којем је провео више од четрдесет година.
Можда је прилика да се уз попа Петра сјетимо и калуђера Василија, предводника другог и по времену блиског устанка далматинских Срба. Такође и Бокеља Петра Лазаровића који је у млетачким тамницама провео пола вијека, надживјевши сусталу Републику. Огромна је историјска жртва и допринос хришћанских савезима српског народа поднешена током укупног његовог трајања у Далмацији.
Овим чланком желио сам подсјетити на негдашњу снагу и бројност тог народа на тлу данашње Хрватске.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Драги моји,
Ја сам поБачени херцеговац, јер сам рођен у Бачкој, живим у Бачкој Тополи,а мој отац Јово је рођен у селу Седлари у Попову Пољу, и сваке године на славу цркве о Илиндану одем на литургију у СПЦ цркви у Седларима.
Захваљујући једној дивној жени ТАЊИ Вукша, далматинки 13.12.2019. сам био гост на вечери „КУРИЏИНИ ДАНИ“ У Суботици, која је одржана у организацији „Завичајно Удржење Далматинаца“ из Суботице, уз присуство преко 300 гостију. Програм је био у духу неговање духовне и материјалне баштине Динарских СРБа из Далмације. У савком случају било је прелепо, весело и поучно. Као и овај текст о попу Петру Јагодићу, да учимо док нас има о врлинама наших предака, да би могли на тим основама градити и будућност наших потомака.
Pingback: Наша часна старина: Поп Петар Јагодић Куриџа
Драги моји,
Ја сам поБачени херцеговац, јер сам рођен у Бачкој, живим у Бачкој Тополи,а мој отац Јово је рођен у селу Седлари у Попову Пољу, и сваке године на славу цркве о Илиндану одем на литургију у СПЦ цркви у Седларима.
Захваљујући једној дивној жени ТАЊИ Вукша, далматинки 13.12.2019. сам био гост на вечери „КУРИЏИНИ ДАНИ“ У Суботици, која је одржана у организацији „Завичајно Удржење Далматинаца“ из Суботице, уз присуство преко 300 гостију. Програм је био у духу неговање духовне и материјалне баштине Динарских СРБа из Далмације. У савком случају било је прелепо, весело и поучно. Као и овај текст о попу Петру Јагодићу, да учимо док нас има о врлинама наших предака, да би могли на тим основама градити и будућност наших потомака.