• Соколи су у међуратном периоду у Југославији сарађивали са националним установама какво је било и Народно позориште у Београду.

Народно позориште је тада радило у згради код споменика  на Тргу републике, малој позорници у палати „Луксор” и у згради на Врачару. У сезони 1936/37 изведене су 573 редовне представе (401 драмска представа, 153 оперске представе  и 19 балетских представа) и 45 ванредних приредби. Од ванредних представа изведене су : У корист Руског црвеног крста 14 децембра 1936. „Евгеније Оњегин” (сцена двобоја), „Лабудово језеро” (други чин) и „Кнез Игор” (Половецки логор)…. . Од приредби били су Свечана академија поводом прославе шездесетогодишњице Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије 1876-1936. 20 септембра 1936, Соколска жупа Београд приредила је свечану академију у Народном позоришту 20 јуна 1937. …. . У згради на Врачару  била је одржана Академија Соколског друштва Београд I  16 маја …. (1)

Ценећи напоре сокола за очувањем јединства државе, Краљ Александар им је подарио витешки мач. Свечаност предаје мача била је у Народном позоришту у Београду 11 априла 1926.  Позориште је било препуно, па су ложе и ходници били начичкани публиком. Били су присутни министри, политичари, посланици, генерали, адмирал, старешинство ЈСС,  представници сокола из Загреба, Љубљане, Тузле, Новог Сада, Бечкерека, Земуна, Пазове, Ћуприје, Крагујевца, … . Биле су соколске заставе. Академију је отворио старешина београдског сокола, Момир Коруновић. Када је завршио свој говор и када је оркестар краљеве гарде свирао соколску корачницу у краљевску ложу је ушао краљ са својом пратњом.  Изведене су вежбе а женски нараштај извео је народне плесове. Краљ је позвао у салон заступнике ЈСС. У присуству председника владе Узуновића и осталих министара краљ је предао мач старешини ЈСС  брату Ганглу.  Краљ је изјавио задовољство са соколским радом. Мач је био пренесен на позорницу. На средини позорнице, на посебном постаменту лежао је краљев мач. Око мача биле су соколске заставе, старешинство Савеза, победничка екипа, као и велики број соколске деце, нараштаја и чланова у својим одорама. Ганг се са позорнице обратио краљу и захвалио се на великом дару. Истакао је : „Ми смо, остајемо  и бити ћемо Југословенски Соколи, али ми тежимо и јединству словенског Сјевера са    словенским Југом. Ми нећемо никада и ничим потамнити сјај овога мача. Можемо га потамнити само крвљу својом, ако то буде захтјевала част отаџбине и Краља.” Затим је уз буран пљесак присутних позвао соколе да положе заклетву. Одликовани одео пришао је и положивши десницу на мач изговорио :  „Заклињемо се Краљу, Народу и Домовини, да ћемо остати увијек вјерни и у добру и у злу, и у животу и у смрти”. После су се наставиле вежбе. Загребачко Соколско друштво I је своју вежбу  на захтев публике морало поновити.   (2)

Соколско друштво Београд II приредило је 5. априла 1931. свечану академију у Народном позоришту. Били су присутни министар просвете Божа Максимовић, Чехословачки посланик др. Флиедер, председник општине, … . Академију је отворио старешина друштва др. Рибар пред пуном двораном најотменијег београдског света. После говора мушки нараштај извео је вежбу „Ој летни сиви Соколе”. Вежбали су и певали песму истовремено. Музика је пратила и допуњивала комбинацију вежбе и песме. Женска деца извела су вежбу „Буђење пролећа”. Женска деца су као анђелчићи играла, затим су им се придружили велики клобуци, бели са црвеним пегама, који су представљали печурке. После њих долетели су лептири, затим су долетеле и две буба-маре са црвеним крилцима и црним пегама. Весела дечја игра престављала је буђење пролећа. Мушка и женска деца приказала су у “Нади Истре” соколску бол за браћом у туђини. Музика и покрети тумачили су дубину те боли. Женска деца извела су „Игру у Пољу”. Мушки нараштај извео је вежбу  „Петица”. Женски нараштај извео је вежбу „Око огња”. Чланови и чланице друштва су у морнарским костимима извели вежбу  „Море Адријанско”. Двораном су се орили бурни поклици и пљескање. Чланови су приказали неколико тежих састава у вежби “На разбоју”. Женски нараштај извео је вежбу “Валцер” на Шопенову музику. Мушки нараштај извео је вежбу “Еј трубачу”. За вежбу била су изабрана истакнутија места из појединих националних и соколских песама. Чланице су извеле вежбу “Источњачки мотиви”. Чланови су извели завршну вежбу “Деветка”. Чланови друштва Милан Роксандић, Љубица Павичевић, Виктор Прегел и Хајрудин Ћурић дали су своје радове за академију. (3) Бугарски Јунаци из Витошке области вратили су соколима за посету у марту 1937. Дошли су на слет Београдске жупе. На челу са својим старешином дошло је 340 јунака и јунакиња. Поворка од 3.027 лица 21 јуна 1937. била је измешана са Бугарима и Русима. (4)

Бугарски Јунаци приредили су свечану академију у Народном позоришту у Београду 20. јуна 1937. Десет дана пре слета у Београду допутовао је из Софије Борис Васиљев обласни начелник. Пространо београдско позориште било је мало за све који су желели да виде академију бугарских Јунака. На почетку приредбе била је жива слика. Били су поређани сви вежбачи и вежбачице у оделима за наступ. У средини је била застава  и предводници. Са десна је била управа Софијске јуначке области а са лева управа Соколске жупе Београд. Истицали су се Иван Анастасов, старешина софијских Јунака  и Стаја Стајић, старешина Соколске жупе Београд. Бугари су дошли са својом музиком, коју је водио Д. Божинов.

Академији је присуствовао министар за  физичко васпитање др. Ј. Рогић, а поред осталих били су бугарски посланик у Београду, представник Чехословачког посланства, представници свих вера, осим католичке, представници војске и свих београдских националних корпорација. На почетку хор  је певао „Хеј Словени”. Пре почетка академије говорио је старешина жупе Стајић, а узвратио му је Анастасов, старешина Витошке области. Предао је спомен-плакету, која је представљала Сокола и Јунака, чврсто стиснутих песница, решених да истрају у вечном братству и пријатељству.  На академији приказали су Јунаци свој систем телесног вежбања, и бугарски фолклор у облику народних игара. Тачке су биле „Узоран час чланства”, „Скупине”, „Пролећни валцер” и „Народни мотиви”. „Народни мотиви” приказивали су жетву и народна кола. Изводили су Јунаци и Јунакиње у народним ношњама. За време одмора свирала је јуначка музика. Други део програма почео је са тачком „Узоран час”. Затим су следиле „Вежбе на разбоју”, „Ритмика”, „Рудари” и „Народни мотиви”. „Ручењица” је изазвала буру одушевљења и зато је морала бити поновљена.  (5)  

Поворка се кретала улицама Делиградском, Краља Милана, Теразијама, Кнез Михајловом, Париском и Васином до Народног позоришта. У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка Славији и даље према  Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. На челу поворке Старешинство Јунака, Руских Сокола, Савеза Сокола и Соколске жупе Београд. Затим јуначка музика и заставе, Јунаци и Јунакиње, Руске заставе, Руски соколи и соколице, соколска музика, соколске заставе, соколи, соколске чете, соколице, мушка и женска деца, мушки и женски нараштај и санитетска кола. У поворци је између сокола била музика Јунака од 44 члана; застава Витошке Јуначке области; 190 Јунака и 88 Јунакиња у народним ношњама; 14 Јунака у свечаним одорама. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …”. После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Са балкона Народног позоришта говориле су старешина жупе Београд, председник градског поглаварства, министар за физичко васпитање, заменик старешине савеза, представник Руса и Јунака. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” После свих говора свирана је „Хеј Словени” коју су заједнички сви певали. На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца. (6)  

Академија Соколске жупе Београд у Народном позоришту 1940. приређена је у част гостију краља Петра II, који су позвани на прославу Материца у двору из средишта бановина и Београда. На академији су учествовала соколска друштва Београд-Матица, Београд I, II, III, Земун-Матица, Панчево и Смедерево и чета Болеч. Академија је почела говором старешине жупе инж. Светислава Вучковића и свирањем химне. Затим су млађа деца Београд-Матице извела вежбе са пушкама од Р. Бана-Шмита и мушка деца Сокола Београд III скупине од Ф.Азабагића. Млађа женска деца Београд-Матице одиграла су Косовске народне игре од А.Жица, а мушки нараштај истог друштва слетске вежбе 1941 од Р. Бана. … Соко Смедерево вежбали су Југословенску трилогију од Х. Милошевића. … Донка Шпичек рецитовала је „Соколицу”, а Сташа Анђелковић „Соколску заклетву”. Академија је завршена са “Хеј Словени”.(7)  

Соколска жупа Београд приредила је 1940. свечану академију у Народном позоришту. Програм је почео свирањем државне химне. Старешина жупе Веља Поповић подсетио је на балканске ратове и на борбе за ослобођење и уједињење у Првом светском рату. Подвукао је демократско уређење старе Србије и њен културни напредак. Морална снага Србије донела је Куманово, а затим Цер, Рудник и Кајмакчалан. У свом говору истакао је : „Наша слобода створена је крвљу. Соколство прославља Први децембар као свој највећи празник, … “. Певачко друштво „Станковић” певало је Десету руковет од Мокрањца, а жупска соколска музика извела је Бродилову „Српску рапсодију”. Између осталих тачака чланице Сокола II вежбале су „Народне мотиве” од Љубице Јовановић. На крају академије словенску химну, „Ој Словени” су уз пратњу музике певали сви присутни. (8)

Обновљено Соколство наставило је да организује своје свечане академије у Народном позоришту. У оквиру јубиларне прославе „150 година организованог телесног вежбања и спорта у Србији“ 22.11.2007. отворена је Изложба у Скупштини града Београда (Стари двор), одржана Свечана академија у Народном позоришту и одржан II слет Соко Србије у Спортском центру Шумице. На слету су учествовала и соколска друштва из Словеније и Чешке. У оквиру прославе 30 година од обнове Соколства у Србији  Свечана академија приређена је 12 новембра 2022. у Народном позоришту у Београду.  Присуствовали су принц Александар, принцеза Катарина, амбасадор Томас Кухта, … . У тачкама програма наступали су соколи Батајнице, таленти из средње музичке школе „Ватрослав Лисински” са Бановог Брда, … . У холу позоришта приређена је изложба о соколском покрету. Уз соколе из Србије били су присутни многобројни соколи из Словеније. Старешина словеначких сокола поздравио је публику. Они који су први пут видели соколску свечану академију били су одушевљени. У програму су били  приказани  соколски филмски материјали снимљени пре Другог светског рата. Народно позориште у Београду је сем редовних представа приређивало и ванредне. Између осталих сарађивало је са Савезом Сокола. Пошто се Народно позориште налазило у центру Београда код споменика кнезу Михајлу соколи су  користили балкон позоришта за своје манифестације.Обновљено Соколство наставило је да приређује своје свечане академије у Народном позоришту у Београду.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 17, 31;

2. аб, „Мач Краља Александра”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 91, 92;

3. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. април 1931, бр. 17, стр. 5;

4. „Годишњи извештај о раду Соколске жипе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 76;

5. Инж. М.К., „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 46; Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.189-191;

6. „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 20, 21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171;Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;

7. „Жупска соколска академија”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2;

8. „Београдско соколство је приредило Академију у Народном позоришту”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 3;