Пре тачно 29 година такозвани „мерчеповци“ су – у виду претње свим хрватским Србима који су још увек живели у Загребу – убили Михајла Зеца (одмах по упаду у његову породичну кућу), а затим и Михајлову супругу Марију и дванаестогодишњу кћерку Александру.
Млађи Александрин брат Душан и сестрица Гордана су се сакрили у кући и у општој гунгули их Мерчепови џелати нису нашли, па су тако, захваљујући случају, преживели планирани (и делимично извршени) масакр.
Било је то 7. децембра 1991. године.
Петоро учесника ове егзекуције су прво осуђени, па затим пуштени (због „формално-правних недостатака пресуде“), а на крају је њихов заповедник, садистички господар српских живота и смрти у Хрватској деведесетих, Томислав Мерчеп осуђен на 7 година робије (због доказаног убиства четрдесет троје невиних српских цивила).
Мала Александра је брутално убијена без икакве кривице (убио ју је, хеклером, Муниб Суљић, из Меrчепове јединице „Јесење кише“). Да би прошле године ХРТ у календарском подсећању на овај ужасни злочин изрекао у својој емисији како је реч о „пренадуваном стању ствари“ и пропагандом искривљеном догађају (скоро па само текућем „инциденту“).
Толико о њима, свима редом.
А наше је да се помолимо за ово Српче које је главом платило своје порекло.
То јој је био једини „грех“.
P. S.
Учесници овог језивог убиства (и многих, многих других) су одликовани, одредбом Фрање Туђмана лично.
Њихов оперативни командир Синиша Римац је тако добио престижни орден Николе Шубића Зрињског (и још седам одликовања приде).
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
