• У срцу Београда, далеко од обала Неретве, сабрали су се они који Мостар носе у срцу, да би кроз стих, ријеч и сусрет оживјели успомене и обновили нит која их повезује с градом чије су улице, мостови и вриједности уткани у њихов идентитет.

Удружење Мостараца у Београду је у ресторану Мајдан приредило вече испуњено духом Херцеговине, поштовањем према традицији и вјером у културно јединство српског народа.

Предсједник Удружења Мостараца Благоје Ребић поздравио је све присутне у име Управног одбора и захвалио се уреднику портала Слободна Херцеговина и листа Српско коло, Трифку Ћоровићу, на дугогодишњој подршци и афирмацији завичајног рада.

– Удружење Мостараца формирано је у априлу 2018. године. Настојимо да обиљежимо све важне догађаје и датуме из историје Мостара, посебно оне с краја 19. и почетка 20. вијека – казао је Ребић.

Говорио је и о дјеловању Удружења.

– Свима који нам се обрате за помоћ настојимо, колико је у нашој моћи, да изађемо у сусрет. Одржавамо везе с нашим људима у расијању, а нарочито с онима који су остали у завичају, у Мостару, гдје данас представљају статистичку грешку.

Посебан моменат вечери било је присјећање на великог пјесника.

– Двадесет седмог маја навршава се 157 година од рођења нашег великана, иконе Мостара – Алексе Шантића. Сутра ћемо, као и сваке године, положити цвијеће крај његове бисте на Калемегдану. Позивам све који могу – да нам се придруже.

Ребић је потом подијелио личне носталгичне утиске.

– Данас сам разговарао са легендом Мостара – Мишом Марићем, творцем Мостарских киша. Он нам је поручио да „онај наш“ Мостар носимо у срцу и души.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да суштина завичајних скупова није у квантитету, већ у континуитету.

–Наш народ је доживио катастрофу библијских размјера. Али не смијемо клонути духом.

Подвукао је важност братских односа између Србије и Републике Српске.

– То је наша будућност. Морамо чувати наше духовно и културно јединство – језик, ћирилицу, славу, Цркву, сјећање.

Осврнуо се и на истоирјско насљеђе.

– Срби су увијек били браниоци. Данас морамо спријечити фалсификовање историје. Србија мора његовати памћење и отворити Музеј Срба из региона.

Милан Бјелогрлић, предсједник Удружења Херцеговаца из Зрењанина, осврнуо се на историјат завичајног окупљања.

– Окупљања у Новом Саду била су легендарна. Одатле је кренула енергија која је довела до оснивања бројних удружења, па и нашег у Београду.

Истакао је важност историјске свијести.

– Ко не држи до прошлости, нека не говори о будућности. У школама данас уче из уџбеника које нам пишу они што нам не мисле добро. Зато морамо сами чувати своје памћење.

Посебан позив упутио је поводом часописа Нова Зора.

– Часопис Нова Зора је наше лице и образ. Позивам све Херцеговце да се претплате. То је најмање што можемо учинити.

На крају вечери, глумац Небојша Кундачина казивао је стихове Шантићеве пјесме Претпразничко вече, са посебним емосијама.

– Ова пјесма ме је дубоко потресла. Она враћа у предјеле из којих смо потекли.

Његов колега Ристо Сочевић извео је пјесму О класје моје, снажно подвукавши завичајну чежњу и патњу.

Вече је настављено уз звуке бенда Драгана Бановића и пријатну атмосферу дружења које је потрајало до касно у ноћ.

Драгана Бокун/Српско коло