• Промоција књиге Недопустиво је упоређивати четнике и усташе аутора др Момчила Диклића представљена је београдској публици 15. маја у сали Oпштине Нови Београд у организацији Удружење Срба из Хрватске.

У име организатора, публику је поздравио Милојко Будимир, уредник књиге, а осим аутора о књизи су говорили мр Милисав Секулић и др Гојко Маловић.
Како се из самог назива може закључити, књига говори о времену Другог свјетског рата и Kомунистичке партије Југославије, „на чијем се челу наметнула хрватска структура, која је имала апсолутно доминацију током Другог свјетског рата, а по ослобођењу и уласку у социјалистичку Југославију они су ту моћ још више учврстили и централизовали. Све то није било формално, али је било стварно“, речено је у уводу.

Секулић: Неразумна  политика Краљевине СХС

Милисав Секулић доживио је ову књигу као отворена врата која читаоца одсељаваjу у још неразјашњен музеј хрватско-српских односа на досадашњим путевима историје, како је истакао на почетку.
– Стварање усташа није само производ Хрвата као народа и фашистичке политике Њемачке, него и неразумне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југославије и комунистичке партије Југославије. Стварање Краљевине СХС први је корак који опрашта све злочине који су Хрвати починили као припадници војске 1914–1918. О том рату и о злочинима над Србима се ћутало – рекао је Секулић, нагласивши да све што се дешавало у НДХ односило се на борбу против Срба, а они су говорили умјесто Срби – четници.

Маловић: Није довољна правна рехабилитација

Гојко Маловић рекао је да ова књига служи за рехабилитацију четничког покрета, да није довољна само правна рехабилитација, и да су „Срби генерацијама живјели у лажи Титовог упорног перформанса да ако су Хрвати имали за злочинце усташе, исто су Срби имали четнике за злочинце“.
– Други свјетски рат Срби дочекују као обесмишљена маса, без националног програма. Милош Црњански је још 1935. године говорио да ствари у Југославији треба да се посматрају са српског становишта, а Лаза Поповић 1923. године рекао је да је српска идеја умрла док је свако настојање Срба у Другом свјетском рату за заступање и заштиту српског интереса проглашавало за великосрпско, реакционарно и непријатељско – објаснио је Маловић, нагласивши да су четници ослободилачки антифашистички покрет, који је био спонтан, неосмишљен већином Срба, а да је југословенство била трагична српска заблуда и замка.
– Српско стадо у НДХ кретало се за вуком, а не за пастиром. Хрвати су за разлику од Срба дочекали Други свјетски рат спремно, двоструко и дуговременски програмски организовани, кроз усташки покрет и Комунистичку партију Југославије, која је била прикривени антисрпски покрет – додао је Маловић, истичући да је аутор у овој књизи навео велики број примјера беспримјерног српског страдања у НДХ, изазваног намјерним поступцима комуниста под хрватским вођством, попут села Радучa, Пухале, у општини Брлог и низ других мјеста.

Диклић: НДХ није  била „такозвана“

Аутор је у свом излагању јасно поручио да овом књигом никога не амнестира од злочина.
– Жао ми је што не знамо колико је ко злочина починио. Ја бих волио да ова књига изазове расправу. Ми у Србији нисмо организовали послије 1992. године стручну научну расправу о распаду Југославије. То су урадили у Загребу и Сарајеву – навео је Момчило Диклић, нагласивши да ову своју књигу доживљава као борбу за истину о српском народу и да се морамо изборити за њу јер је неприхватљиво изједначавање злочинца и жртве.
– Четништво је био антифашистички и антинацистички покрет који је данас најискривљенији и највише вулгаризиран израз у 20. вијеку на овим просторима, док је усташлук био најмрачнија нацистичка варијанта. Није постојала „такозвана“ НДХ, она је била држава са свим атрибутима Хитлеровог европског поретка. Ми треба да упознамо јавност да је то било тако – рекао је Диклић, објаснивши да су у Другом свјетском рату сви који нису слушали врх партије називани четницима и да је сваки захтјев за српско национално питање називан четничким.

– Дража Михајловић, објективно није могао бити фашистички и нацистички савезник, како су га приказивали Брозови послушници, а неки то и данас покушавају доказати. Да је Дража Михајловић био нацистички савезник, не би га амерички предсjедник Хари Труман посмртно одликовао 1948. године. Такође је познато да је послије Другог свјетског рата у западном свијету дозвољено подизање споменика Дражи Михајловићу, што Брозове структуре, упркос уложеном великом труду, нису могли спријечити. Брозов режим срачунато је уклонио или у потпуности уништио посмртне остатке Драже Михајловића, да се о њима ништа не зна јер би то мјесто брзо постало српско „светилиште“ – закључио је Диклић.

Прогам промоције обогатио је бесједник и појац Гојко Шашић.

Весна Вуковић / СРПСКО КОЛО