• Шта се крије иза све чешћих покушаја отимања храмова и имовине СПЦ у епархијама ван Србије? На нашој баштини желе да праве нове државне цркве у многим земљама.

Намера косметске албанске власти да отме храмове СПЦ и пријави их Унеску као своју црквену баштину део је старог плана о проширењу Албанске православне цркве на територију Рашко-призренске епархије.
Сада се ради о томе да се Албанска православна црква прошири из Албаније и преузме епархију СПЦ на Космету, или да се почне са стварањем нове Косовске православне цркве на темељима храмова СПЦ, што заговарају Албанци из Приштине.
На ово упозорава историчар Вељко Ђурић Мишина, који је реаговао на изјаву патријарха Иринеја којом је поглавар СПЦ упозорио на тенденцију да се отимају храмови СПЦ, и то широм света.

Отимање српских храмова је у карактеру албанске власти, а нажалост, и у карактеру Америке и ЕУ – рекао је патријарх Иринеј.
Због разбијања Југославије и Србије током деведесетих година, од 38 епархија и митрополија СПЦ већина се након стварања нових држава на Балкану нашла у иностранству.
СПЦ на Балкану и у свету има две стотине храмова и гробаља од Аљаске, Северне и Јужне Америке, преко Јужне Африке и Европе до Аустралије и Новог Зеланда. У Србији је остало само петнаест епархија.
Расејана по свету, СПЦ је лак плен отимача – каже Ђурић.
Наиме, творци новог светског поретка направили су план дробљења Српске православне цркве на чијој баштини ће да праве нове државне цркве у Хрватској, Македонији, Албанији, Црној Гори и Америци.
Коначни циљ је уништење српског народа и српске државе, јер отимањем духовне баштине СПЦ, која ужива огромно поверење самог народа, руше се и темељи читавог српства.
Југословенски комунисти су на темељима СПЦ основали Македонску православну цркву и дали јој аутокефалност 1967. године. Македонија је том приликом отела Охридску архиепископију СПЦ.
Планирали су комунисти и стварање црногорске православне цркве, али то нису остварили јер је држава СФРЈ пропала у крвавом грађанском рату.
Нова власт у Подгорици створила је почетком деведесетих Црногорску православну цркву као невладину организацију која је регистрована у Полицијској станици на Цетињу.
Митрополија црногорско-приморска СПЦ је једина институција у Црној Гори која није под контролом режима – каже др Будимир Алексић, из Цетињске богословије.
Режим зато врши притисак на Митрополију како би се променио њен канонско-правни статус, односно да би се створила „аутокефална црногорска црква“.
Демократска партија социјалиста ради на стварању „јединствене православне цркве“ кроз политичку интеграцију СПЦ и канонски непризнате ЦПЦ у једну која ће се звати – православна црква Црне Горе.
Први план дробљења и уситњавања СПЦ начињен је у Трећем рајху. Немачка власт је, на пример, у Србији 1941. нудила стварање србијанске православне цркве, а наредне 1942. су фашисти у НДХ основали Хрватску православну цркву.
Тај процес код Хрвата је настављен и почетком 21. века – упозорава Вељко Ђурић Мишина.
Хрватске аспирације за отимање храмова СПЦ понајбоље је изрекао Иво Матановић, председник Удружења хрватских православних верника, који је још 2010. прорекао да треба „узети све храмове СПЦ у Хрватској“.

Извор: Вечерње НОВОСТИ