Нови устав усвојиће Сабор у мају. Постојећих 13 епархија постају митрополије, међу њима је и Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска, пишу београдске „Вечерње Новости“

ЗВАНИЧАН назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква – Пећка патријаршија“. Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.

Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене предлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ. Усвајање новог устава СПЦ наћи ће се највероватније на дневном реду предстојећег заседања највишег црквеног тела – Светог архијерејског сабора, који ће бити одржан средином маја.

Расправа и усвајање биће последња фаза овог посла, започетог још 2012. године формирањем комисије за ревизију постојећег устава. Ово тело, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сакупило је и прерадило све најважније саборске одлуке и саставило нацрт измена и допуна. Овако уобличени текст постаће први целовити Устав Српске цркве још од 1931. године.

– Постојећи устав у многим својим деловима је застарео и готово непримењив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у време патријарха Гаврила. Од тада до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав. Зато је с временом постао несистематичан, тешко читљив и примењив – каже за „Новости“ саговорник из Патријаршије.

Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијим делом њене јурисдикције.

Најважније промене у уставном тексту, у који су „Новости“ имале увид, тичу се процедуре избора црквеног поглавара. Досадашња пракса „апостолског жреба“ – насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата – напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тела. Уколико ниједан кандидат не обезбеди овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије гласове две трећине чланова Сабора.

Уколико се то не догоди, круг се сужава на свега двојицу архијереја са највећим бројем гласова. Патријарх ће у том случају постати владика уз кога стане натполовична већина од укупног броја чланова Сабора. Устав сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.

– Нацрт новог устава СПЦ вратио је стару праксу изборних сабора, али у ужем смислу у односу на стару традицију. Патријарха ће, као и до сада, бирати чланови Светог архијерејског сабора, али без жреба. Овај метод биће примењен само у случају да двојица кандидата током три круга гласања добијају идентичан број гласова. „Апостолско бирање“ имена будућег поглавара ушло је у примену 1967. године као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања – објашњава саговорник „Новости“.

Уколико у мају темељни документ ступи на снагу, Српска црква ће претрпети и промене у територијалној организацији. Нови устав предвиђа као могућност и уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањалучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска.

Уз постојеће четири – чија су седишта у Загребу, Сарајеву, Сиднеју и на Цетињу – СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија (са Архиепископијом београдско-карловачком, која по аутоматизму има овај статус). Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се формом „Ваше блаженство“.

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду. Остала 21 епархија у Србији и дијаспори задржаће исти статус какав има и данас.

Устав СПЦ ће први пут добити преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа, са основним стубом – заједницом Свете литургије. У свечаном делу Устава одређује се место СПЦ у оквиру Цркве Христове, а уставописци се позивају и на њен историјски континуитет на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године. Саставни део преамбуле је симбол вере, као утемељење хришћанског исповедања вере.

Извор: Вечерње Новости