• Да је борба Црне Горе за независношћу и слободом од Турака поред храбрости и јунаштва била заснована и на српском народном осећању говоре нам и подаци кад је на Цетињу 1871. године покренут лист за политику и књижевност под називом „Црногорац“.

ЛИСТ „ЦРНОГОРАЦ“ НА КРАЈУ 1871. ГОДИНЕ: У три године трајања објављена су 102. броја у углавном политичког и културног садржаја

Власник поменутог листа био је Јован Сундечић (1825-1900), свештеник Српске православне цркве, песник, дипломата и преводилац, који је био и секретар књаза Николе Петровића.

Главни уредник листа био је војвода Симо Поповић (1846-1921) који је такође био у служби књаза Николе. Био је 15 година гувернер Црногорско-приморски. Био је члан Државног савета и члан Уставног одбора. Водио је и Министарство просвете Црне Горе.

У свом првом броју из јануара 1871. године главни уредник образлаже зашто је лист покренут па поред осталог пише:
„Да би се створила прилика да боље упозна Црну Гору и страни свијет, који често грубе неистине доноси о њој, а и нашему свијету, који живо осјећа потребу ту, излазиће од новог љета на Цетињу први лист за политику и књижевност под именом Црногорац. Покретањем таквог листа на Цетињу само из тијех побуда, поздравиће, а у томе смо тврдо увјерени, најрадосније сваки Србин и брат Словен“.

Подсећајући на историјске тренутке главни уредник листа констатује: „Црногорац је морао бити вјечно наоружани стражар српске слободе, која се после пропасти наше славне царевине спустила у стијење црногорско, да послије толикијех мучнијех вијекова измучено робље српско опет загрије својом оживљавајућом свијетлошћу“.

Уредник и власник листа своју приврженост и оданост српству показују и тако што обавештавају своје читаоце да је у јануару те 1871. године на Цетињу обележен дан Светога Саве па пишу: „Свети Сава је прослављен и на Цетињу као што се досљедно слави по цијелом српству. По служби божјој, на којој је била и његова свијетлост са главарима, где је млади свештеник Крсто Вуковић изговорио лијепу бјеседу, ишло се у школу где је говоријо ректор Богословије Милан Костић и учитељ основне школе Гавро Пешић„.

Иларион II Рогановић

Из овог прилога видимо да је на свечаности на Цетињу присуствовао и митрополит Црногорско-брдски Иларион II Рогановић (1828-1882) што скупу даје на величини и значају. Митрополит Иларион II био је духовник који се поред осталог нарочито залагао за духовно образовање подмлатка православног свештенства у Црној Гори.

Као што се зна, школска слава Свети Сава у Црној Гори почела је да се обележава од 1856. године указом књаза Данила.

И у Котору је те године обележен дан Светога Саве па лист „Црногорац“ доноси извештај:
“ У Котору на дан Светога Саве дружина Јединство ценећи велике заслуге онога који је Српство у православну вјеру утврдио, који се неуморно трудио да му хрђаве обичаје искоријени, да га учи и просвећује, давало је у славу Светом Сави првом просвјетитељу  српском бесједу. Бесједа је отпочела химном Светом Сави. После бесједе била је игранка.“

Ово су само детаљи који говоре како су се у Црној Гори не само они обични људи већ и интелектуалци вековима осећали и како су се дивили својој припадности српству и православљу, говорећи српским језиком ијекавског изговора.

Ово потврђује и 92. члан „Законика Данила Првог господара Црне Горе и Брда“ донешен 1855. године, а  у коме поред осталог пише: „У овој земљи нема никакве друге народности до једне српске и никакве друге вјере до једине православне источне.“

Припремио: Миливоје Мишо Рупић