• Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво „Зора“ Книн- Београд промовисало је 31. јула 2018. године у београдској општини Стари Град 14. зборника радова „Грађански рат у Хрватској 1991.-1995.“

Водитељ ове промоције новинар Данко Перић отварајући скуп подсјетио је да су јул и август два најтрагичнија мјесеца у историји народа Српске Крајине
– Од „Олује“ је прошло 23 године. У том временском распореду чертнаести пут представљамо зборник радова „Грађански рат 1991-95. године“. Ове године тема је везана за 100 година од завршетка Првог свјетског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а она покреће вјечно питање: да ли је то за нас изгубљени вијек– рекао је Перић.

Будимир: Геноцид се наставља

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир се у име издавача захвалио Комесаријату за избјеглице и миграције на финансирању свих досадашњих издања Зборника
– Најновије издање обухватило је актуелна дешавања за вријеме Краљевине, социјалистичке Југославије, и касније за вријеме грађанског рата у Хрватској, а посебно стање у коме се налазе Срби послије 1995. године. Очигледно је да се геноцид који је започео у Другом свјетском рату настаља све до данас када је број Срба у Хрватској сведен на око 100 хиљада Срба или око три процента. Политиком коју води тамошња власт, плашим се да ће доћи до потпуног физичког нестанка Срба са тог простора – рекао је Будимир.

Гулић: Бриони одредили судбину

Историчар др Милан Гулић, у свом излагању, подсјетио да је злочиначка акција Олуја одлучујућа епизода историје Срба у Хрватској, који су својим највећим дијелом почишћени и збрисани са тих својих етничких простора.
– Тачно на данашњи дан прије 23 године одржан је онај брионски састанак политичког и војног руководства Хрватске на коме је јасно назначено шта је циљ предстојеће операције и он представља темељ етничког чишћења што „Олуја“ несумњиво представљала. Тада је Туђман рекао да жели да искористи повољну политичку ситуацију, деморалисаност у српским редовима и наклоност великих сила, да Срби практично нестану са тих територија – рекао је Гулић који је потом изнио анализу реферата са одржаног Научног скупа посвећеног стогодишњици од оснивања Краљевине СХС са посебним освртом на тему Српска Крајина у Југославији и Хрватској, а који чине саставни дио садржаја овог Зборника.

Кољанин: Брисање  српског постојања

Др Милан Кољанин осврнуо се на реферате који су се односили на Други свјетски рат.

– У реферату др Мирјане Касаповић „Геноцид у НДХ“, видљиво је да хрватски историчари раде на банализовању, умањивању и порицању злочина у овој усташкој творевини. Чак ни Њемачка није имала задатак да уништи трећину својих држављана , за разлику од ХДХ чији је то основни циљ био, а уз то да се и једна трећина покатоличи, а једна трећина Срба протјера. У то вријеме највише Срба је страдало на свом кућном прагу, углавном на селима, мада се мора уочити да прва на удару била српска интелигенција– рекао је Кољанин и додао да још више забрињава чињеница да је стварањем Републике Хрватске 1991. године, одмах започето са брисањем трагова антифашистичке борбе.

– Циљ је јасан, тиме се брише и траг српског народа који је подигао устанак и највише страдао током Другог свјетског рата. Током рата деведесетих, а и касније уништено је 3.000 антифашистичких спомен-обиљежја међу којима спомен дом ЗАВНОХ-а у Топуском. Ако се томе дода да су усташе починиле покољ над Србима у глинској православној цркви 1941. године, да би потом спомен дома посвећен српским жртвамабио преименован у Хрватски дом, јасно је да се све радило смишљено. Дочекали смо да се данас оспорава не само број жртава у Јасеновцу, већ и све оно што је у њему систематски чињено током Другог свјетског рата – истакао је др Кољанин и рекао да се истицањем Блајбурга убрзано ради на промјени културе сјећања.

Кољанин се осврнуо и на реферат Ђорђа Пражића „Велебит-хрватско упориште, а српско стратиште“ који говори о континуитету хрватског национализма односно усташког покрета који је био и те како развијен у том крају.

– Још од тзв. устанка 1932. године овај крај је имао значајан утицај на развој усташтва јер је планирано потпуно уништење српских села испод Велебита, што је довело и до првог концетрационог логора у Госпићу и Јадовном у које су одвођени и погубљени Срби као реметилачки фактор НДХ – закључио је Кољанин.

Ковић: ЕУ жели ревизију другог свјетског рата

Др Милош Ковић је нагласио је да се Зборник бави са три највеће теме српске историје.

– То су Југославија, геноцид у НДХ и изрежирани грађански рат 91-95. који завршава Бљеском и Олујом – рекао је Ковић и истакао да се, без претјеривања може тврдити да су СПЦ и

Крајина спасили српски народ у вијековима које је провео без државе у турско, аустријско и млетачко доба од 15. до 19. вијека.

– Нажалост, Крајину више нико не помиње заборавља се да је она кључ српске историје.Уз Српску православну цркву, Српска Крајина је једина слободна институција коју је вјековима имао српски народ. Зато је морала да нестане да би се остварили злочиначки пројекти из 19. и 20. вијека. Крајина је као симбол изузетно важна, јер када кажемо „Крајина“, не мислимо толико ни на партизане ни на четнике, него на Јасеновац, Јадовно и многа друга мјеста у којима су Срби страдали. То сјећање на Јасеновац морало је да нестане и то је главни пројекат, који се и сада покушава спровести – рекао је Ковић објашњавајући да је ријеч о подручју на коме су Срби били слободни.

– Срби Крајишници су служили цара, али су заузврат избјегли статус кметова, били су слободни војници на свом парчету земље. То није могло нигдје ван Крајине – рекао је Ковић, додајући да је Крајина била средиште партизанског покрета 1941. године и спасила га, али да је, због тога кажњена.

Ковић је навео да је Милован Ђилас у мемоарима описао како је Моша Пијаде, „који је знао шта је Јасеновац”, узалуд тражио од Јосипа Броза Тита да Крајина, укључујући и Босанску крајину, буде аутономна покрајина у саставу Хрватске.

– Док је Тито ћутао, присутни Срби комунисти су говорили Моши да не покреће те националистичке приче и након таквог реговања Крајина добија оно шта добија. Крајина како би изгубила свој значај морала је физички да буде уништена и то је урађено – рекао је др Ковић, који је оцјенио да Европска Унија стоји иза хрватске политике у којој се умањује значај жртава геноцида у Јасеновцу и велича усташтво што представља континуитет НДХ.

-Врло брзо ћемо видјети да је пред нама ревизија Другог свјетског рата. То је мало сложенија ствар која је започела у Украјини, Естонији, Летонији, Литванији, Хрватској. Ове земље пуштене су да се истрче, да би за њима стигла Њемачка. То може да буде једини логичан одговор зашто на наша тужакања о наведеним стварима у ЕУ не реагују – закључио је др Милош Ковић.

Промоцији Зборника присуствовали су  предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, директор Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, предсједник Српског културног друштва „Зора“ Книн–Београд Никола Цероваци други.

Жељко ЂЕКИЋ / СРПСКО КОЛО