„Ако се зна да култура једног народа одређује његове главне особине, специфичности и достојанство, онда, ето разлога, кад је српска култура у питању да часопис Нова зора траје у пуном сјају, достојна оне Зоре из Шантићевог, Дучићевог, Ћоровићевог и Шолиног времена.

А вријеме у коме живимо, када су многе моралне и духовне вриједности потиснуте на маргину свакодневног живота, очекује и тражи од нас да културна дешавања усмјеримо потомству на онај начин како су нас наши славни преци учили.

Познато је да се отаџбина, прије свега, културом брани, а сваки примјерак часопис Нове зоре носи у себи  раскошне, поучне, савремене и едукативне приче из области књижевности, науке и умјетности уопште.

Нова зора етимолошки асоцира на зору која најављује свитање, јер не каже се џаба да се по свитању  дан познаје, а да би то свитање наговјестило и ведар дан и да нас Нова зора у ове облачне дане разведрила, у многоме зависи од нас: хоћемо ли се претплатити на њено долажење у наше домове.