Category

Свесни нисмо колико душа у нашем окружењу боли. Колико људи „кришом“ гледа на сат? Колико аларма с једним поводом данас звони? Пише: Божо Бобан Вукоје Колико њих по својим ташнама, и новчаницима „копа и преврће“ оне „витаминчиће за душу“ и, попут моћи перископа, траже „се...

 Донио је задатак, а ја се и данас кајем што Јованку не ожених. Али, било је суђено, да није, поменула би ми је фалетарка пред рат. Локомотива дахће, звиждука као да муку изгони. Пуше. Из ње шишти пара. Тешко јој. Сједим у службеном вагону. Врућина. Запара подиже опор...

Зову је: Јованка! Јоке! Одазвала се и ушла у кућу. Дознао је име, може бити српске православне вјере или румунске, али то није битно. Атеисти је свеједно. Циганској вјери нико није придавао пажњу. И у вјери су имали слободу.   Сутрадан опет исто друштво, исти раздр...

У цркви би стајали с једне, господске стране, а са друге су били Срби и остали хришћани.   Били су образованији и богатији, али немоћни да се оружјем боре. Борили су се памећу. Прелазили би у друге вјере и народе, углавном Србе. Његов је мајстор, дивећи се томе народу, често...

Врачар. Назван по врачарама, вјеровао је Марко. Ту су Турци мошти светог Саве ставили на ломачу да би Срби из Прека видјели како им светац гори. Овдје је пијаца сваког дана отворена. Данас су јабуке мирисале. А и дуње. Овдје расте платан већ четири вијека. На њему спава гав...

 Онај прича, не престаје, овђе му било лијепо, повео жену, дошо пред салун, али га тамо више не познају. Друго име, власник Кинез, кинески ресторан. Угледа да му нема саговорника, ко бајаги није мени причао, а ја се полако придигох и накривих пут хотела. Тамо чека веза. Вели дошо...

Мислио сам да ћемо одморити један од другога. Такав је споразум у Београду направљен, јер један ипак иде далеко од другога. Мени је, најискреније и требао одмор од њега, јер не могу рећи да ме није уморио и исфорсирао претходних месеци. Аутор: Божо Бобан Вукоје Да се разумемо, не...

Лежим испружен на каменој плажи и крстарим по небу. Ниђе облачка, а нека пријатна топлина гали душу и одгони ми умор. Тешке ноћи, брате мили. Поред мене неки стари исељеник, по свој прилици Далматинац, прича пријатељу о  чарима америчке демократије.   Знам ја да су Далмацију...

Сумњамо да имаш леукемију па ћемо морати неке претраге да направимо. Ја не проговарам, а они ме легоше на један астал, пометаше по мени некакве штице, пребацише каише и почеше стезати. Стежу, кукала ти хеба, а ја се не дам. Притишћу крвнички, пукнуће каиши или ја. У гла...

Нема шта. Мој, тј. наш блог је добио изванредан коментар на последњи објављени текст „Свако има срце, али нема свако херца…“ Таквим коментарима и дискусијама овај блог и добија свој пуни смисао. Постаје и бива богатији, занимљивији и кориснији. Од самог почетка писања блога чекам...

Мора да јој је тамо нека веза. Сачека трамвај испред хотела, неколико метара од мене. Снимавам. Лијепа, стасита, црна коса мало на валове, примјећујем и очи плавосиве боје, дође ми да нешто проговорим, али ми није дозвољено, а и виђела би да има посла са чобаном. Закључим: ово је...

По небу облаци праве разноврсне фигуре, мијешају се, једне рађају друге, мијењају се слике у разним тоновима, од најтамније модрољубичасте до засљепљујуће златносвијетле. Видим брадате старце, рибе, осјећам свјежину кише која се наговјештава.   Нема љепшег ...