Билећка трилогија: Ја сам дошао због Јованке

Билећка трилогија: Ја сам дошао због Јованке

  • Зову је: Јованка! Јоке! Одазвала се и ушла у кућу. Дознао је име, може бити српске православне вјере или румунске, али то није битно. Атеисти је свеједно. Циганској вјери нико није придавао пажњу. И у вјери су имали слободу.

trilogija2

 

Сутрадан опет исто друштво, исти раздрагани смијех, исто мјесто. Марко их пусти да га прођу не погледавши за њима, стао је и викнуо: Јоланда! Заборавио је право име. Све три стадоше. „Зар ми нећете погледати у длан? Трећи пут се виђамо. Трећа – срећа.“ И баш она трећа одговори: „Можете навратити, то моја нана ради“ – и прођоше.

Значи, трећој је име Јоланда, а оној Јованка, али добро је, навратиће, одлучи.

Смисли да је предвече најзгодније. Уђе у двориште, она друга изађе преда њ, поздрави и рече да га чекају. Уђе у пространу просторију с некаквим старинским намјештајем, лијепо уређену, има и диван, канабе, фотеље… Размишљао је гдје ли све ово накупише. У кући мирише кафа, а дијели се још увијек на тачкице. На вратима се појави стари циганин, али млађи него што је очекивао, има све зубе, и то два златна, на рукама два скупа прстена, цигарлук од слоноваче с позлатом. Марко збуњен. Циганин се представља, пружа руку према фотељи: „Изволите“! Марко збуњен, не зна да ли да каже једно од својих имена, зашто не крштено, зашто би лагао цигане, некако их и он поштује.

Capture

Куће варошких цигана

 

По љепоти личила му је на Кип слободе

Сјео је а да се није ни представио.

– Јоланда ми је рекла да ћете навратити – сједајући рече, вјероватно, отац фамилије.

Било је то више питање него потврда разлога доласку. Није имао спреман одговор. Он и није ништа смишљао. Једноставно, упао је без јасног циља, видјеће шта се догађа па ће се сналазити као и раније у многим ситуацијама.

– Ја сам, у ствари, дошао ради Јованке – одвали Марко без околишења, а и циганин исто тако:

– Јованке, значи?

– Да. Свидјела ми се на први поглед. Желио бих да је боље упознам, ако немате против.

Циганин миран. Надмоћан. Зна колико вриједи Јованкина љепота. А и школована је. Добро говори њемачки. Лијепо пјева и игра.

– Тако, дакле? – палио је цигарету и посматрао Марка. Повукао први дим, удобније се намјестио на канабету, још мало ћутао и:

– Ви сигурно знате колико наша Јоке вриједи?

Очекивао је одговор, али Марко га није имао. Ипак, морао је да нешто изусти.

– Много.

– Много. Колико много?

Наставиће се

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина