­

Онима што плачу: Стамен и пркосан је мој завичај

 Не никох на гријеху, а са смијехом у гријех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Ударају ме у зенице, и споља и изнутра. Набацују ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназију. Кажу, боље ће ми бити без мене...

ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ: Љубав која ме, уз сузе златног бора, полако напушта

Отприлике је на пола пута између камена и калдрме. Оног херцеговачког и оне београдске. Заволео сам је одавно и фине ме успомене вежу за њу. Била је рај на раскршћу и место где су очи у свом одсјају налазиле толико лепоте да су оне и не тако лепе очи, посматрајући њу, постаја...

ВОЈО, ХВАЛА ТИ! Осамдесет прича чисте завичајне љубави

Све што је лијепо има крај. Дошли смо и до посљедње приче из серијала Билећке трилогије. Војо Гњато је својим причама исписао историју не само Билеће, већ и многих људи, па и читавих генерација друге половине двадесетог вијека свога краја. Војове приче продукт су чисте љу...

Билећка трилогија: Улица која се најдуже памти

Овом причом завршавам серијал БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА са осјећањем да сам у ових неколико мјесеци захваљујући порталу Слободна Херцеговина успио да у осамдесет прича и исто толико фотографија дочарам једно вријеме из далеке прошлости како је у једном малом херцеговачком...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нова година – стари живот

Нема веће и усиљеније пародије од толико усхићења, журбе, нервозе и гужве пред Нову годину. Њеног чекања и ишчекивања. Осим неке формалности, навике, обичаја и колико толико повода да се нешто деси у том, годину дана чеканом, дану или ноћи, заиста ништа друго нема. Или га бар ј...

БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА: Рингишпил

„Карике на марике, ко набије, тај добије!“„Миш бијели,Срећу дијели“, Преко пута мезаришта била је чувена кафана „Локва“ која је име добила по оближњем вјештачком језерцету у коме се сакупљала вода која је својевремено кориштена за хлађење машина оближњ...

Билећка трилогија: Божићне пецивице

Паралелно с Попарином страном водила је улица према градској пекари и Малом логору.Било је то педесетих година прошлог вијека. Све је рађено ручно. Припрема тијеста, обликовање штруца и печење.   Уочи Божића на Баднњицу ту су се пекле бравље пецивице.које би се служиле...

Блог једног Херцеговца у Београду: ПРАШТАЈ СВЕТИ НИКОЛА И ВРАТИ НАМ СЕ…

Оде он. И одлазећи, маше нама Свети Никола. Одмахује и поручује: „Чекајте ме, доћи ћу ја вама опет за годину дана, а до тада вас, по договору, чувам и пазим. Доћи ћу и вама што славите, а доћи ћу и вама што долазите на то славље. Доћи ћу, иако ме доста вас од гозбе, ића и пић...

Билећка трилогија: Кратке приче

Збуњена Како вријеме одмиче, све се више осипа моја генерација и сваким даном све нас је мање. То је природан животни ток. Међутим, и оно што је преостало често дјелује збуњујуће. Тако недавно сретох своју вршњакињу и распитујући се за здравље она ми рече: „Све мислим...

Билећка трилогија: Подвала

Сјећајући се многих доживљаја који су обиљежили моје дјетињство и младост не могу а да не поменем двојицу другова с којима сам проводио те дане јер су за разлику од већине нас њих двојица имали посебних склоности, један према музици, а други према пјевању.   И док су пјевача...

НОВИ БЛОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Маме наших мајки и очева

Има нешто што постоји још само у нашим, оним старим, помало избледелим и ивицама окрзалим албумима са фотографијама. Има то нешто у њима што траје, казује, подсећа и опомиње… Нешто што свим тим својим „црно-белилом“ даје и „шаренији и веселији“ одсјај од највећег ...

Билећка трилогија: Ноћне море 2

Изгледа да сан може доћи само као чудо, размишљала је мајка, па у њој почиње да се јавља нека слаба жеља, болна и нејасна, да се нешто деси било гдје у овом простору, неки сусрет, ријеч, осмијех, било шта што би дало мало свјетлости, а све у жељи да би њеној дјевојчици могао доћи...