• Побједом над Широким Бријегом, кошаркаши Свислајон Леотара синоћ су изборили пласман у плеј-оф, међу четири најбоље екипе у Босни и Херцеговини, и у завршници првенства бориће се за првака државе. Куриозитет је већи уколико се зна чињеница да у екипи нема „странаца“, и да су синоћ на паркету наступили искључиво играчи који су рођени у Требињу и поникли у млађим категоријама клуба.

Упркос скромном буџету, наши кошаркаши већ дуги низ година постижу велике успјехе, пласирају се у завршницу првенства и боре за највећи пласман ослањајући се углавном на сопствени играчки погон и младе кошаркаше који су поникли у јуниорској и кадетској екипи.
Поред тога доста бивших играча Леотара тренутно игра у регионалној АБА лиги и неким европским тимовима, и направили су упјешне каријере у великим екипама. Због тога се може слободно и са поносом рећи да су кошаркаши Леотара понос града Требиња, који својим великим успјесима на спортским такмичењима достојно промовишу град и регију.
Нажалост упркос бројним успјесима, великом труду и залагњима групе младих кошаркаша и ентузијаста, стиче се утисак да КК Свислајон Леотар нема довољно разумјевања код надлежних, и да се град и велика јавна предузећа маћехински односе према Клубу.
Последњих десетак година град Требиње, ХЕТ и Електропривреда РС, одвајају тек симболична средства за КК Леотар, и клуб живи углавном захваљујући главном спонзору, компанији „Свислајон“.
Када би град Требиње и најважнија јавна предузећа у Требињу мало више помогла КК Леотар, и када би се обезбједила средства за довођење свега неколико појачања и искусних играча, увјерен сам да би за једну до двије сезоне Леотар наступао у регионалној Аба-лиги, што би била велика реклама не само за Требиње већ и цијелу Херцеговину.
За то би било неопходно и реконструисати Спортску дворану у Бреговима, подигнути висину крова, незнатно проширити свлачионице и дворану, али свеукупна добит за град не би се могла мјерити са скромном заједничком инвестицијом.
Мало Требиње би се нашло на спортској мапи Европе, Црвена Звезда, Партизан и друге велике екипе долазиле би у Требиње, и релативно мала улагања у Кошаркашки клуб и дворану би се вишеструко вратила.
КК Младост Мркоњић Град и КК Игокеа из Лакташа пласирали су се у плеј-оф захваљујући прије свега огромном утицају и финансијској подршци министра финансија и предсједника Републике Српске.
Да Леотар којим случајем има само трећину њиховог годишњег буџета, увјерен сам да би већ ове сезоне титула првака БиХ дошла у Требиње. Зато је неопходно већ од наредне сезоне исправити велику неправду.
Особе на кључним мјестима које одлучују о важним питањима у граду треба да донесу одлуку којом би кошарка имала приоритет међу колективним спортовима, и одредити да је стратешки циљ пласман у регионалну Аба-лигу.
Град Требиње и велика предузећа треба значајније да помогну рад Кошаркашког клуба, врате у Требиње играче који су поникли у Леотару, доведу неколико добрих појачања, и циљ би се врло брзо испунио.
Херцеговина је одувијек била расадник великих кошаркашких талената, и са добрим систематским радом и малом подршком након Бодироге, Даниловића, Гуровића, Савића и осталих, ова регија би се поново поносила играчима који носе дрес једне од најбољих репрезентација свијета.
Наши кошаркаши нас никада нису изневјерили, па је крајње вријеме да им се на прави начин одужимо, јер они то заслужују.

Небојша Вукановић