НАСЛОВИ

ДУХОВНА СПОНА ГАЦКА И БИЛЕЋЕ: Владика Димитрије благословио обнову храма у Хоџићима

  • Око цркве се народ одувијек окупљао, дијелећи радост, вјеру и заједништво. Старије генерације и данас са посебном емоцијом препричавају прославе Васкрса код цркве у Хоџићима, када се читав крај сабирао у молитви и свечаној атмосфери

Посебна традиција мјештана десетак билећких и гатачких села јесте да се сваке године на Васкрс окупе у Храму Покрова Пресвете Богородице у селу Хоџићи. Овај сабор није само вјерски обичај, већ и прилика да се родбина, пријатељи и комшије сретну и учврсте везе које трају генерацијама.

Храм се налази на територији општине Билећа, а припада гатачкој (Автовачкој) парохији, те представља духовну спону ове двије херцеговачке општине и њиховог народа

У току је обнова храма, а радове је данас обишао и благословио владика Димитрије, који је по први пут посјетио Храм Покрова Пресвете Богородице. Није крио одушевљење љепотом ове светиње и њеним значајем за народ овог краја

-Владика Димитрије је истакао да ће се и Епархија укључити у даљу обнову храма, што представља велики подстрек Црквеном одбору и вјерницима да истрају у започетим радовима и наставе са уређењем ове светиње.

За Радослава Вуковића из Ковачевог Дола долазак у цркву у Хоџићима представља више од обичаја — то је завјет и породична традиција

-Слава Богу, све више народа долази у цркву, како за Васкрс, тако и за Покров. Откако памтим, у цркву у Хоџићима долазим од 1985. године. За Васкрс обично буде љепше вријеме, па и више људи дође на литургију и причест. И у вријеме страха и тешких година долазило се у ову цркву и то се одржавало годинама. Народ све више и више долази – каже Вуковић.

Тачни подаци о времену настанка храма не постоје, али је познато да је кроз историју више пута обнављан — од 1855. године па све до 2012, када је извршена посљедња обнова

Према ријечима Ђорђа Миловића, члана Црквеног одбора при Храму Покрова Пресвете Богородице у Хоџићима, храм је у прошлости више пута био девастиран, али је сваки пут изнова обнављан трудом и вољом вјерника

-Као парохијани и људи који гравитирају овом подручју, снажно смо везани за овај храм. Тренутно је у току завршна фаза радова на паркингу испред храма. У наредном периоду планирамо замјену прозора и врата на храму, као и да чатрњу поред храма приведемо намјени. У плану је и реконструкција приступног пута са магистралног пута Билећа–Гацко до храма, као и заштита цјелокупне унутрашњости храма и осликавање олтара. За све ове радове добили смо благослов владике Димитрија, а његова данашња посјета нам веома значи- истакао је Миловић

Он је додао да се поред споменика на Коритима налази и Парохијски дом који припада Храму у Хоџићима

-Господин Здравко Мишељић даровао је Српској православној цркви тај дом, па смо упоредо са радовима око храма приступили и његовој обнови. Радови су у завршној фази. Сви ови радови на храму и дому урађени су уз помоћ прилога добрих људи који су везани за овај храм и за ово подручје, јер је један дио мученика из Корићке јаме сахрањен поред храма у Хоџићима- рекао је Миловић

Владимир Папић, Билећанин са пребивалиштем у Подгорици, страствени је колекционар средњовјековних новчића и старих разгледница о Билећи. Данас је владици и Храму у Хоџићима поклонио реплику фотографије цркве, чији је аутор аустроугарски официр из 1915. године

-Сасвим случајно сам у Будимпешти пронашао албум једног аустроугарског војника у којем је било више од 600 фотографија. Купио сам цијели албум и у њему сам пронашао, између осталог, и слике цркве у Хоџићима. Имам колекцију од преко 200 разгледница о Билећи из времена Аустроугарске, затим из периода Краљевине, као и из послијератне Југославије- рекао је Папић

У наредном периоду у плану је и асфалтирање приступног пута до Манастира Светог Јована Кронштатског на Коритима, како би се вјерницима и посјетиоцима олакшао приступ и овој светињи.

Све што је урађено и што се планира у наредном периоду свједочи о љубави, вјери и заједништву народа овог краја.

Невена Вуковић / Радио Билећа

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар