Висока црква са православним крстом на врху не би била необичан призор на Балкану, али на југу Африке, она је прави “бијели џин” међу онижим грађевинама које доминирају архитектуром Габоронеа, главног града Боцване.

Цркву Светог Саве – једину православну цркву у тој земљи и другу на афричком континенту – од 2015. године гради српска дијаспора.

Тачније, граде је Срби који су се ту досели махом током ратова 1990-их, захваљујући либералном визном режиму у годинама када су многе границе биле затворене за Југословене.

“Сада имамо парче Србије “у Африци””, каже ктитор цркве и предузетник Миливоје Николић.

За све бројнију српску дијаспору у Боцвани коју, према Николићевим ријечима, чини тридесетак породица, изградња православног храма представља историјски тренутак, а за оне млађе који су тамо рођени и одрастају – духовну и културолошку везу са матицом.

Живот у парохији

У једном од елитнијих дијелова Габоронеа, на црвенкастој земљи и међу онижим афричким растињем, уздиже се црква Светог Саве.

Освештао ју је патријарх Иринеј 2018. године, током прве посјете једног поглавара српске цркве Африци.

“Ушли смо у то из жеље да нашој дјеци, која су одрасла у Боцвани и немају много додира са Србијом, оставимо нешто што ће им помоћи у ријешавању питања свог идентитета – ко су и шта су”, каже Николић.

Српска заједница у Боцвани углавном живи и ради у главном граду, а од 2011. године окупља их Српско друштво.

“Мала смо заједница и функционишемо као породица”, каже Ана Прибил, рођена Београђанка, која у Африци живи посљедњих 12 година.

Њен супруг Владимир се у Боцвану доселио са породицом као дјечак, почетком деведесетих.

“Сваке недјеље се окупљамо – раније у просторијама Српског друштва, данас у цркви – имамо српску школицу за дјецу, дружимо се викендима уз гибаницу и штрудлу”, каже он.

Идеја о изградњи цркве постоји од 2000-их, наводи Прибил, али за тако нешто све до прије неколико година “није било услова”.

А онда је породица Николић Српском друштву уступила плац за изградњу храма.

Уз подршку Владе Боцване, као и помоћи пријатеља из Србије, Грчке, Кине, Африке и Америке, црква је грађена током посљедњих шест година.

Грађевина је завршена, али тек предстоје радови на украшавању унутрашњости храма.

Свему томе, објаснио је Николић за документарни серијал Радио телевизије Србије из 2018. године, претходиле су деценије рада и труда.

Од првих српских породица које су у Африку стигле крајем 1960-их, па све до оних који су се 1990-их и касније досељавали у Боцвану, у овој земљи данас, према његовим ријечима, живи “око 150 Срба и њихових потомака”.

Међу њима има архитеката, грађевинара, медицинских техничара или предузетника, попут Николића, који се бави погребним услугама.

Боцвана је некадашњи британски протекторат, а независност је прогласила у септембру 1966. године.

Већ 1970. године успостављени су дипломатски односи са Југославијом, а један од знакова добрих односа био је што су Југословени без визе могли да путују у ову афричку земљу.

Према подацима енциклопедије Британика, доминантна религија у Боцвани је хришћанство, али оно није ни православно ни католичко, већ се ради о вјерским сектама које су произишле из хришћанства и у којима се практикују локални обичаји.

Послије хришћанске, највеће вјерске заједнице су муслиманска и будистичка.

Ана Прибил каже да вјера у свакодневном животу игра велику улогу.

“Африканци сваке недјеље одлазе у цркву, имају свечану одјећу посебно за ту прилику и јако су поносни на ту традицију”, објашњава.

Сви су добродошли

Од када је српска црква отворила врата, у њу долазе и други православни вјерници.

“Највише долазе Грци и Руси који живе у Боцвани, али има и многих других”, наводи Владимир Прибил.

Заједница се проширила и кроз пријем нових вјерника – поједини Африканци одлучили су да постану православци.

Анастазина Мираж удала се за Србина у октобру 2019. године – пред удају се покрстила.

“Разлике нису велике, једна од ствари које сам примјетила јесте да у хришћанским цркава у које долазе локалци није дозвољен алкохол.

“Такође се очекује да се облачите у гардеробу која прекрива све, на чему се у српској цркви не инсистира”, прича она.

Док мјешовитих бракова има, наводи Николић, “унутар православне заједнице највише је српских”.

Ипак, како додаје, “дјеца из српских и мјешовитих бракова имају једну врсту идентитетске конфузије”.

“Одрастајући у Боцвани брзо примјете да не припадају том дијелу свијета у потпуности, ако ништа друго, онда због боје коже, то је веома очигледно.

“Међутим, одрасли су у Африци, па на то гледају као на своју кућу и узимају најбоље од оба”, каже.

Чак и њему, пошто је већи дио живота провео далеко од матице, често је “конфузно у глави”.

“Нити си тамо, нити овде, веома је компликовано”, прича Николић.

Због тога му је један од главних мотива да са породицом подигне цркву био да “помогне дјеци да се повежу се са далеким крајевима на Балкану из којих долазе њихови родитељи”.

“Ми се трудимо да код њих изградимо осјећај према Србији, а црква помаже у томе”, наводи Николић.

Црква још увијек нема свог свештеника, већ је периодично посјећују свештеници из Србије и сусједне Јужноафричке Републике.

Иконописац Јован Скерлић из Београда, задужен је за унутрашње осликавање храма, који је због радова већ путовао у Боцвану, описује долазак свештеника као “прави празник”.

“Људи чекају да се вјенчају, крсте, исповеде…

“Има људи који су рођени у Боцвани и који су се из разних религија покрстили у православље – то је Божија кућа, сви су позвани”, каже Скерлић.

Црква Светог Саве у Габорнеу други је православни храм у Африци – до скора једини је у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици.

Посвећен је Светом Томи, а камен темељац постављен је још 1978. године.

Егзотична архитектура

“Црква нарушава монотонију градског пејзажа – Габороне је пун приземних грађевина, са изузетком неколико стаклених зграда у којима су углавном смјештене државне институције”, каже Скерлић.

Српска црква, са торњем и крстом, штрчи, јер је међу највишима у граду, додаје.

Објашњава да је саграђена као “једнобродна базилика са торњем, која највише личи на цркве какве су се у Србији градиле крајем 19. или почетком 20. вијека.

Таква не би привлачила пажњу да се налази “на Карабурми или Миријеву”, додаје.

“Али за афричке прилике је егзотична, па мјештани долазе пред цркву да се сликају”, каже Скерлић.

Ствари које можда нисте знали о Боцвани:

– Боцвана је једна од политички најстабилнијих земаља у Африци – има најдужу традицију вишестраначја на континенту и нема високе стопе корупције, а важи и за државу у којој се поштују људска права;

– Највећи је произвођач дијаманата на свијету;

– Просјечна плата износи 890 евра;

– Има скоро трипут мање становника од Србије – дом је за нешто више од 2,3 милиона људи, али је такође једна од најријеђе насељених земаља уз Африци, док на највећем дијелу територије живе дивље животиње, па је Боцвана популарна дестинација за сафари туризам;

– Четири петине од укупно два милиона становника чине Банту црнци;

– Држава је име добила по најбројнијем племену – Цвана;

– Прије неколико година, била је на неславном првом мјесту у свијету по броју заражених ХИВ-ом, за које су у Боцвани сада доступни љекарски третмани, али према подацима УН-а за 2014. годину, заражено је 25 одсто становника узраста од 15 до 29 година., преноси BBC на српском језику.

Извор: Глас Српске