• Докле допиру Срби тамо се молитвено и кроз химне помиње и Свети Сава Српски. Име доброг сина од племенитог рода, најавио је у Јерусалимској пустињи Свети Сава Освећени, остављајући му завјетни, вијековни дар владичанског жезла и икону Богородице Млекопитатељнице, а као свом достојном и љубљеном имењаку и сљедбенику.

Црква Светог Саве на Луштици

Чини се да се од тога дана почео невидљиво зидати олтар првом архиепископу, просвјетитељу, законодавцу и путеводитељу Срба, свих и свуда.

Од америчког Либертвила до руског Сибира, од шведског Штокхолма до аустралијске Канбере, Срби су Савиним именом уписали српски васељенски крст Православља.

У Либертвилу код Чикага данас се налази српски православни манастир и Богословски факултет Светог Саве Српског, задужбина првог српског епископа на америчком континенту, Светог Мардарија Ускоковића; у руском Сибиру, на граници са Кином, у некадашњем Троицкосавску, а данас Кјахти, Србин Херцеговац, Сава Владиславић, подигао је најисточнији светосавски олтар. Тај сибирски храм Светог Саве Српског изгорио је у 19. вијеку. На старим темељима црква је обновљена, опет пострадавши у 20. вијеку. Поново се улажу трудови да се тај српски храм занови.

У Штокхолму, престоници Краљевине Шведске, 5. октобра 2014. године освећен је храм Светог Саве Српског, установљен као сједиште епархије Британско-скандинавске.
На аустралијском континенту Срби су подигли манастир Светог Саве код Канбере (Нови Каленић).

И ето, то су четири стране Светосавског васељенског крста. А његова сриједа, на коју се “крст” ослања и из које као да је изникао, утиснута је на полуострву Луштици, у Црној Гори.

Луштица је полуострво на улазу у Бококоторски залив, које се помиње још у 13. вијеку. Дугачко је 13 километара и административно подијељено између општина Херцег Нови и Тиват. На Луштици вијековима живе православни Срби, а данас осим Срба и двије римо-католичке породице.

Ово јадранско полуострво, заправо је једна од српских Светих Гора.

Кроз своју страдалну историју српски народ је своје велике залоге уградио у храмове и манастире, тако да су данашњи Срби од предака наслиједили гроздове српских православних светиња, нове Свете Горе. Најпознатије су Света Гора Фрушкогорска, Света Гора Овчарско-кабларска, Света Гора Ресавска, Света Гора Мојсињска,…па ево све до најјужније Свете Горе Луштичке.

Луштица има 18 православних цркава и све оне носе засебну и чудесну легенду и повијест.

Црква Светог Николе, Светог Трифуна, Светог Пантелејмона, Свете Тројице, Свете Недјеље, Рођења Пресвете Богородице, Светог Андрије, Светог Петра и Павла, Успења Пресвете Богородице, Светог Саве Српског, Светог Лазара, Светог архангела Михаила, остаци цркве Полагања Часног појаса Пресвете Богородице, Свете Петке,…

24. децембра 2017. године, предвођени парохом луштичким Николом Урдешићом, Срби са Луштице су обиљежили девет вијекова од градње и освећења Саборног храма Светог Николаја Мирликијског на Луштици. Прослави овог великог јубилеја присуствовао је и митрополит Црне Горе и Приморја, молитвено предводећи Свету Литургију.
Но овај храм није најстарији на Луштици.

Црква Светог Николе на Луштици. Освећена од Светог Саве. Слави девет вијекова постојања.

Храм Светог Николаја саграђен је 1117. године и по предању осветио га је Свети Сава, који се претходно молио у цркви Свете Петке на Луштици. Послије освећења цркве Светог Николе, Свети Сава је оставио благослов луштичким Србима да као Крсну славу помињу управо светог епископа Николаја из града Мире у Малој Азији. И данас је Никољдан скоро па једина Крсна слава на Луштици.

Овај храм је обнављан три пута. Прва обнова је учињена 1219. године, те чувене године када је и установљена српска православна Архиепископија од Светог Саве. Послије великог земљотреса 1669. године била је нужна друга обнова. Храм је тада проширен и постао је крстообразан; обнова је завршена 1682. године и храм је живописан. Трећа обнову је била 1892. године, а браћа Ђиновски, чувени иконописци из Старе Србије, осликали су храмовни иконостас. Све ово потврдио је парох луштички Никола Урдешић, приликом скорашњег интервјуа за радио Херцег Нови, а поводом прославе вијековног јубилеја освећења цркве Светог Николаја на Луштици.

Но, ова прича не би била потпуна да се не помена и црква Светог Саве Српског на Луштици. Јер то није обична црква, већ знаменити спомен Светој Промисли која непрестано снажи Србе да трају и опстану на обалама Српског мора, а да не забораве ко су и од кога су. А памтећи Светог Саву, најлакше је памтити и себе и Српство.

“Храм Светог Саве, првог Архиепископа српског, Луштичани су саградили за једну ноћ!

То се десило у ноћи дочека 1800. Нове године, а у вријеме аустро-угарске управе Боком. Аустро-угарска власт је тада забрањивала подизање православних храмова, али су Луштичани знали за закон према коме се није рушило оно што се подигне током једног дана.”, испричао је парох Никола Урдешић за радио Херцег Нови ову чудесну повијест о цркви Светог Саве на Луштици.

На славу Светог Саве Српског у 2018. години, засигурно можемо рећи да је данас најтеже постојати, а себе и претке не погазити, Србима у Црној Гори, свакако уз непрестано страдалне Србе на Косову и Метохији.

Но ова чудесна богомоља, најмања мјером, а највећа вјером, црква Светог Саве Српског на Луштици, својим једноноћним рођењем и вијековним трајањем, тврдо нам свједочи да је свако зло невелика вијека, истина и добро вјечно и довијека!

Зло се буса и жестоко буче, ал` му сила једне ноћи пуче!

Тако ће бити, ако Бог да и Свети Сава, и овога пута!

ГОРАН ЛУЧИЋ