• Након што су, са посљедним локалним изборима, изгубили функције, право на “бијели хљеб” искористиће седам бивших источнохерцеговачких функционера, сазнаје “Директ”. За њихове нето плате биће издвојено више од 70.000 марака јавног новца уколико сви ову накнаду буду примали шест мјесеци, како им је законом омогућено.

Фото: Директ портал

Највише новца за ову намјену издвојиће општина Гацко која ће “бијели хљеб”, у мјесечном износу од 2.627,50 КМ, плаћати бившем предсједнику Скупштине Јовану Ковачевићу те бившем замјенику начелника Радојици Антуновићу у износу од 2.362,80 КМ мјесечно.

У Љубињу су право на “бијели хљеб” искористили бивши начелник општине Дарко Крунић , који ће примати око 1.315 КМ мјесечно, те његов бивши замјеник Марко Гордић за кога ће бити издвајано око 1.120 КМ мјесечно.

Бивши билећки начелник Миљан Алексић на име ове накнаде примаће 2.077,40 марака мјесечно. Право на “бијели хљеб” искористио је и бивши предсједник билећке Скупштине Срђан Роган, за шта је мјесечно примао 1.764 марке. Међутим, Рогану је, на лични захтјев, након два мјесеца обустављена исплата ове накнаде због, како сазнајемо, запослења на Руднику и термоелектрани Гацко.

У Требињу ову накнаду прима бивши потпредсједник Скупштине Мијат Шаровић, а, према његовим тврдњама, она износи око 1.600 марака мјесечно. За разлику од свих осталих источнохерцеговачких општина, Град Требиње није “Директу” доставио тражене податке о накнадама за “бијели хљеб”. Половину Шаровићеве накнаде Граду Требињу рефундира републички Фонд за дјечију заштиту.

У Невесињу и Берковићима нико није затражио ову накнаду, али нико од функционера након избора није ни остао без функције – или је остао на истом мјесту, или је прешао на друго.

Закон који функционерима омогућава право на “бијели хљеб” донесен је 2005. године, а до 2017. године у источној Херцеговини искористило га је 28 бивших предсједника и потпредсједника скупштине, те бивших градоначелника, начелника и њихових замјеника. У њихове џепове, на овај начин, до тада се слило скоро пола милона марака народног новца.

Право на “бијели хљеб” регулисано је Законом о статусу фукнционера јединица локалне самоуправе РС који предвиђа да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од шест мјесеци у висини плате коју је имао у вријеме престанка функције.

Са друге стране, након што остану без посла обични грађани право на новчану накнаду од шест мјесеци имају тек након пет година радног стажа и то не у висини плате коју су имали у вријеме престанка радног односа, већ је, најчешће, ријеч о минималцу од 416 марака.

Питање укидање овог права овдашњи политичари углавном потежу како би убрали политичке поене код потенцијалих гласача, јер, иако много пута иницирано, укидање ове привилегије у РС никада није усвојено. Посљедњи такав приједлог у скупштинску процедуру почетком ове године упутио је потпредсједник НСРС Милан Петковић (Уједињена Српска), али је он, очекивано, одбијен.

Јелена Денда Борјан / Директ портал