Тридесет ми је година а колико смо дуговјеки ја сам већ пола живота превалио. По образовању сам дипломирани правник, по поријеклу Херцеговац а по опредјељењу човјек. Шта сам до сад научио, и шта треба да научим ни сам не знам.
Много сам књига прочитао, али никако да нађем ђе пише како бити фукара, а знам да је то најлакше. Фукаре најлакше живе… Ми се патимо са поштењем и правдом (на нос нам искочила).
Асе’ роди у Херцеговини усаде ти „НЕМОЈ СИНЕ“…украсти, отети, преварити, остати дужан, мрко погледати, немој се замјерити, немој шта рећи…
И тако „НЕМОЈ“ живиш! Е не живиш, но животариш. Живе фукаре, пробисвјети и дангубе. Ја не умијем, не знам и никад нећу знати. А и остали знају да не знам, па користе, јашу, самарају, мећу зобницу, даве.
А пробам и ја од „НЕМОЈ“ бит „МА МОЈ“ фукара, али одустанем чим помислим. Јер ето ти у мали мозак „НЕМОЈ, НИЈЕ НИКО ТВОЈ ПА НЕМОЈ НИ ТИ“
И нећу вас савјетовати да дјецу учите ни „НЕМОЈ“ ни „МОЈ“ , али ћу вас савјетовати да подржавате дјецу, дајте им шансу, куражите их, бодрите их, гурајте, нек пробају бити пилоти, кувари, столари, пекари. И то им је доста, и нек сачувају само прст образа, и то је доста…за данашњега вакта.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
