Сваком човјеку туђина дојади кад тад. Идућу трбухом за крухом, Херцеговци су увијек одлазили са надом у бољи живот. А да ли су га имали – ко зна?
Можда и јесу, али знам да је већини њих задња мисао била Херцеговина: камен, вода, шума, пашњаци, кајмак, цицвара, огњиште, вериге са којих се пуши врела вареника, мајкин хљеб испод сача и дебела поњава на сламеном кревету… Све то што су стварали у туђини мењали би за једно јутро у ком би их пробудио чактар говеда и умивање водом која тече можда баш са Волујака.
Туђина је, сине, зло. Она те раздире, вуче, отима, гони, тјера и на крају одбаци као тринаесто прасе. Ти си њој само број, само још један од оних који су дошли да пуне њена гробна мјеста; далеко од оних крша, на оним главицама, ђе су сви твоји. Да се имаш попричати с’ киме и на они свијет… Колико је само њих дало аманет да се сахране тамо ђе су рођени, да дају све што имају, само да бар буду међу својима…
Деценијама уназад Херцеговци одлазе. На жалост, све више. Ја вјерујем да у дубини душе пате за отаџбином. За мене једном, једином и непоновљивом. Једина веза са њом нам често буде онај родитељски „пакет“ који нам једном у три мјесеца пошаљу у пртљажнику неког аутобуса или аутомобила.
АЛИ У ЊЕМУ СТИГНЕ МНОГО ВИШЕ.
Онда ти не буде битно шта је у њему, него ко га је послао и шта ти он значи. У њему ти стигне дјелић породичног дома, мирис твог завичаја и мрва херцеговачког ваздуха. Оно што ти стане у тај пакет учини да ти срце поскакује, јер у њему осјетиш оца, мајку, брата или сестру. Осјетиш да си тамо, да си свој на своме, осјетиш да припадаш. Бар тај дан си Херцеговац. Дишеш, једеш, живиш као Херцеговац. Могу те убјеђивати да си у сред Београда, Новог Сада, Беча, Берлина или било ког другог града, али НЕ! Ти си тамо и ти си ти!!! Макар и кратко трајало…
Пакет ти је спона, веза и линија одбране од бетона туђине. Зато написах ово, чекајући пакет… А ти, читаоче, ако си икад чекао као ја, неће ти тешко пасти туђина (макар не сутра!), а и то је нешто.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Требиње се развија у леп град, и други херцегоачки градови имају своје чари, лепа језера, околину, планине. Ко год у иностранству заради довољно да поправи кућу и уложи у имање, или да купи стан и започне свој посао од којег може да живи с породицом, има где да се врати, на најлепше место. Све је близу, све је здраво, клима пријатна, Медитеран, лепота.
Направите од свог краја оно што може да буде, цивилизовано, напредно, пријатно и љупко место за живот и рад – спој традиције, поднебља и савременог, отворено за све.
Nedavno tek sam cuo poslovicu’Zavicaj ti je ondje gdje ti je dobro’. Pa eto od nas koji smo otisli sa golog kamena bi kako bi. Niko se nazad nije vracao jer nije imao gdje. Da nam je previse dobro bilo ne bi zavicaj ni napustali. Ali hercegovacki kamen je jaci i od srca koje kuca, pa mene i ostale zavicaj i dalje mami. Zato mnogi i sa razlogom zele bar pepeo da ostave u rodnom selu. Ima ono ALI. Najbliza rodbina i krv nas se skoro i ne sjecaju bez obzira sto smo iz daleka im pomoc pruzali dok i oni nisu dosli do parceta hljeba. Nije danas Hercegovina to sto bas velicamo.
Камен проговара...22. децембар 2016. at 21:07Reply
Трудимо се да Херцеговини вратимо стари сјај, да будемо морални и етички узор свој српској браћи, било гдје на свијету. Не дајмо да нас трују са стране, а чувајмо оно што су нам ђедови у аманет оставили и поносимо се са тим!!!
Пренесено на „Ћирилизовано“:
ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чекајући…
http://cirilizovano.blogspot.rs/2016/12/blog-post_19.html
Требиње се развија у леп град, и други херцегоачки градови имају своје чари, лепа језера, околину, планине. Ко год у иностранству заради довољно да поправи кућу и уложи у имање, или да купи стан и започне свој посао од којег може да живи с породицом, има где да се врати, на најлепше место. Све је близу, све је здраво, клима пријатна, Медитеран, лепота.
Направите од свог краја оно што може да буде, цивилизовано, напредно, пријатно и љупко место за живот и рад – спој традиције, поднебља и савременог, отворено за све.
Nedavno tek sam cuo poslovicu’Zavicaj ti je ondje gdje ti je dobro’. Pa eto od nas koji smo otisli sa golog kamena bi kako bi. Niko se nazad nije vracao jer nije imao gdje. Da nam je previse dobro bilo ne bi zavicaj ni napustali. Ali hercegovacki kamen je jaci i od srca koje kuca, pa mene i ostale zavicaj i dalje mami. Zato mnogi i sa razlogom zele bar pepeo da ostave u rodnom selu. Ima ono ALI. Najbliza rodbina i krv nas se skoro i ne sjecaju bez obzira sto smo iz daleka im pomoc pruzali dok i oni nisu dosli do parceta hljeba. Nije danas Hercegovina to sto bas velicamo.
Трудимо се да Херцеговини вратимо стари сјај, да будемо морални и етички узор свој српској браћи, било гдје на свијету. Не дајмо да нас трују са стране, а чувајмо оно што су нам ђедови у аманет оставили и поносимо се са тим!!!
Pingback: ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чекајући... - ХЕРЦЕГОВАЦ.НЕТ