Нараштајски слет жупе „Алекса Шантић” одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника.
На слету су учествовали: 96 из мушке наставне школе, 60 из женске наставне школе, 296 из грађанске мушке школе и ниже гимназије и 268 из грађанске женске школе, препарандије и гимназије. Слетска такмичења била су првог дана слета. Главни слетски дан био је 3. јуна 1928.
Соколској поворци су се од Гружа прикључиле све месне школе са својим наставницима. Чете соколске и школске младости ступале су уз пратњу војне музике и соколских музика из Дубровника и Метковића. Било их је у поворци преко 1.500. Прекрили су Плацу Краља Петра. Пред плочом омладинцима-добровољцима пуковник Мирослав Пилетић, подстарешина Соколског друштва Дубровник и председник Обласног одбора „Народне одбране”, поздравио је соколску младост. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима.
Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорили су старешина жупе Чеда Милић и Јосип Јерас у име Југословенског соколског савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати.
После подне одржана је јавна вежба на пространом стадиону на Лападу. Пред преко 4.000 гледалаца изведене су соколске вежбе. Наступило је око 1.000 вежбача. Наступила су и чехословачка школска женска и мушка деца из Државног опоравилишта у Лападу.
Приликом слета Соколско друштво Дубровник приредило је изложбу фотографија у Официрском дому. У једном одељењу биле су фотографије истакнутих соколских радника, првих наступа, успомене на соколске приредбе и слетове, све у вези са соколским радом у Дубровнику. У другом одељењу биле су слике снимљене од фото-секције Соколског друштва у Дубровнику.¹
У чланку „Нараштајски слет Соколске жупе ‘Алекса Шантић’ у Дубровнику” у листу „Соколски гласник” писано је о недостацима на слету. Друштва жупе „Војвода Хрвоје” учествовала су са 126 учесника. Друштва су послала 194 учесника мање него што су пријавила, а школе су иступиле са 135 учесника више. Велики број одраслих чланова у соколској униформи или са значком на грађанском оделу пролазио је мимо осталих сокола без икаквог поздрава. Соколски нараштај и соколска деца у униформи пролазила су улицом мимо униформисаних чланова као поред гробља, не поздрављајући их.
Писац чланка сматрао је да су такви поступци соколе у очима оних који нису били чланови приказивали као разбијено стадо уместо као јединствену браћу. Управни одбори требало је да упозоре соколе да им је једна од првих дужности да на улици сретну било ког припадника соколске заједнице и поздраве га са „Здраво!”.
Могли су се видети нараштајци који су пушили на улици. По писцу чланка, то је било штетно по здравље омладине и непристојно према старијој браћи. Утакмица није почела у заказано време, јер за њу није било припремљено све потребно, па се морало чекати да се уклоне недостаци. Лекарска помоћ била је слабо организована, јер при почетку утакмице није било дежурног лекара нити су се могли добити потребни лекови.
На жупској јавној вежби учествовало је нараштаја и школске омладине: из жупе Сплит мушког нараштаја 68, женског нараштаја 38, мушке деце 10, женске деце 10, свега 126; Чехословака мушке деце и нараштаја 36, женске деце и нараштаја 41, свега 77; из жупе Мостар мушког нараштаја 143, женског нараштаја 52, мушке деце 76, женске деце 78, ученика основне школе 65, ученица основне школе 62, ученика средњих школа 318, ученица средњих школа 213, свега 1007.
Наступило је на јавној вежби из обе жупе, свих средњих школа као и Чехословака: Чехословака 77, жупе Сплитске 126, жупе Мостарске 349, омладине основних школа 127, омладине средњих школа 531, свега 1210.²
Брат Вицко Брајевић преминуо је 1928. године у двадесетој години. У соколском друштву у Дубровнику био је у предњачком збору и музичкој секцији. Истакао се свуда у друштву несебичним и интензивним радом. Соколско друштво је са свим категоријама и музиком испратило свог брата до гробља, где се у име друштва опростио са њим старешина друштва Нико Шутић, а у име браће, другова и предњака Миро Рибичић. Соколи су истакли: „Једино нас теши помисао да се племенита Вицкова душа преселила онамо, где посвуда влада правда, љубав, истина и поштење, тј. оне исте врлине које је на земљи налазио само у соколани.”³
На соколском VI покрајинском слету у Скопљу 1928. присуствовало је 420 чланова и 120 чланица чехословачких сокола. На повратку отишло је 100 Чехословака у Охрид, а 150 у Дубровник, остали су отишли кући. Скупина која је кренула за Дубровник стигла је, због кашњења, 11. септембра 1928. у 1 сат после поноћи. Били су дочекани од сокола, соколица и великог броја грађана. Улазак воза поздрављен је са чехословачком химном, а станицом су одјекивали поклици: „Наздар!” и „Здраво!”. Староста дубровачког сокола Нико Шутић поздравио је госте. У име чехословачких сокола одговорио је брат Дворжак.
Затим се сврстала велика поворка сокола на челу са нашом и чехословачком заставом. На путу до града и у самом граду, у 2 сата после поноћи, гости су поздрављани на свим местима куда се пролазило. Током дана посетили су дубровачку околицу, а увече су наступили на соколској академији.
На крају чланка „Боравак словенских соколских гостију код нас по слету у Скопљу”, објављеног у „Соколском гласнику”, истакнуто је: „Оставила су нас наша драга словенска браћа, а нама је остала само лепа успомена на њих и на велике соколске дане које смо заједно проживели у словенској узајамности и соколском роду и братству. До виђења, драга браћо! Здраво!”⁴
Десета годишњица ослобођења Чехословачке републике 1928. прослављена је у Дубровнику свечано. Чешка беседа приредила је 27. октобра 1928. свечану академију и банкет у просторијама хотела „Петка”, на којој су, сем читаве чешке колоније, учествовали делегати свих друштава и изасланици војних и цивилних власти. Академија је протекла у одушевљењу, а на банкету неколико говорника у својим говорима подвлачило је искрене и срдачне везе које су спајале два словенска народа.
Сутрадан је соколска музика обишла град и предграђе свирајући. Зауставила се под прозорима Чехословачког конзулата. Ту је свирано неколико чешких и наших маршева, док су изасланици управног одбора и музике били на честитању код брата Биримише, хонорарног конзула.
Братска пажња Соколског друштва према народу Чехословачке симпатично је поздрављена од свих оних који су Чехословаке сматрали искреном браћом. Сам брат конзул био је пријатно изненађен овим гестом, па је истог дана послао у Праг опширан извештај о прослави десетогодишњице и учествовању Соколског друштва Дубровник у њој.
Соколи у Дубровнику сматрали су да су учинили своју братску дужност према народу у којем се зачела и најбоље развила соколска идеја – према народу који је знао да соколски одгаји све оне велике синове који су кроз десет година слободе најбоље уредили своју државу и подигли је на онај степен који доликује соколском народу.
Позвали су синове словенских народа, за које је соколска идеја и даље била непозната, да се угледају на њих.⁵
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене:
„Споменица 25 година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77–82, 87.
„Нараштајски слет Соколске жупе ‘Алекса Шантић’ у Дубровнику”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. августа 1928, бр. 15, стр. 94.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
