ХЕРЦЕГОВАЊЕ: Прво окупљање Требињаца у Београду у овоме веку
-
Требињци у Београду су на овакво вече чекали пуних 37 година, па отуда није ни чудо што је сала култног београдског ресторана “Деветка”у Кошутњаку била премала да своје место пронађу сви они који су то пожелели.
Текст:Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Требињци су своја прва окупљања у Београду имали почетком двадесетог века, у време када је Лука Ћеловић био алфа и омега тадашње београдске трговине и банкарства. Иако су се Требињци неформално састајали свих ових година, а током деведесетих активно учествовали у прикупљању помоћи за ратом угрожени завичај, ово окупљање је управо због тако велике паузе имало и своју историјску димензију.
Удружење Требињаца “Јован Дучић” које је основано у фебруару ове године успело је, после мање од десет месеци рада, поред бројних покренутих активности, организовати ово вече, које ће сасвим сигурно постати традиција.
Скуп је почео благословом свештеника цркве Св. Ђорђа на Бановом Брду Часлава Маринковића, након чега је реч узео домаћин овог скупа Жарко Ј. Ратковић, председник Удружења Требињаца “Јован Дучић” у Београду.
– Добро дошли на наше заједнично дружење. Окупили смо се за трпезом љубави, да попричамо, поразговарамо, да људујемо и помало херцегујемо. Ово је прво окупљање Требињаца у овоме вијеку, а посљедње је било сада већ давне 1977. године. Али, никад није касно да се дружимо. Није вечерас вријеме за велике говоре, већ за поздраве. Све вас заједно поздрављам, али ћете ми дозволити да у име свих вас посебно поздравим једног господина. Чини ми се да, када је Дучић писао стихове „Херцеговине“, као да је мислио на херцеговачки корпус који је бранио и одбранио српску Херцеговину. Међу нама је вечерас генерал Радован Грубач чија је то највећа заслуга. Ми Требињци имамо чиме да се поносимо у Београду. Међу нама је велики број културних, политичких, привредних и спортских радника… Сви ми морамо у себи стварати храм Херцеговца племенитог, даровитог, отменог и уљудног – рекао је Ратковић.
Госте је на књаза пјесника Јована Дучића подсетио глумац и пријатељ Удружења Требињаца глумац Миодраг Ракочевић (недавно је угостио Удружење Требињаца у Културном центру Чукарица) , који је одрецитовао “Јабланове”, а нешто касније и и песму Алексе Шантића “Моји очеви”.
Николина Ковачевић, студенткиња музичке академије оправдала је најаву да су на њен глас љубоморна и црквена звона.
Гостима се потом обратио и требињски пјесник Божидар М. Глоговац и одрецитовао своју песму “Љубав”.
Херцеговачко вече никако не би могло проћи без гусала. Навикли смо да стасити гуслари обично плене пажњу гостију, ове вечери публици се представила млада Бојана Пековић. Иако је дошла из Краљева, како је сама рекла заволела је Требиње кроз песме и стихове Божидара М. Глоговца. Он је и аутор песме Милунка Савић коју је извела посебно за ову прилику.
Врхунац вечери је био када су две младе даме Николина Ковачевић и Бојана Пековић заједно отпевале “Тамо далеко”.
Пред крај програма глумица Љиљана Јакшић је на себи својствен начин приредила тачку и уз скадарлијски оркестар “Има дана” са Жарком Ј. Ратковићем отворила плес.
Програм је водила млада Тијана Максимовић.
За столовима су били служени херцеговачки специјалитети: пријеснац, зубачки сир, херцеговачка вина…
Поред херцеговачких специјалитета сви су били заинтересовани и за нови број „Гласа Требиња“ који је у рекордном року разграбљен.
Својим присуством овај скуп су увеличали саветник у Министарству правде Републике Србије Угљеша Мрдић, као и народни посланик из Требиња Лука Петровић.
Са земљацима се дружила Татјана Булајић, сада замјеница директора Туристичке организације Требиња.
Ту су били још: Раде Петровић, Вељко Вучуревић, Мишо Рупић, Јован Игњатић, Велиша Миљановић, Неђо Максимовић, Обрад Ћук, Јово и Ристо Дробњак, Жарко Бутулија, Мишо Аџовић, Небојша Ратковић…(набрајање је иделна прилика да се многима замериш, па се унапред извињавам)
Програм није могао да почне док се није појавио Урош Милојевић, председник удружења Херцеговаца из Зрењанина.
А са њим су стигли Биљана Ружић, Милан Зечар, Милан Бели Бјелогрлић, Рајко Бјелица.
Требињцима су подршку дали и председници свих осталих херцеговачких удружења.
Из Суботице су стигли Сретен Пиштало и Боро Вукајловић, из Новог Сада Ђорђо Радојичић, Милан Гутић и Слободан Аћимовић из Панчева Миленко Чабрило, испред Клуба Гачана Светозар Црногорац, клуба Билећана Миодраг Дунђеровић и Боривоје Кркелић…
Расположени Требињци су запевали, развукло се и коло. Дружење се наставило до касно у ноћ.
ИМГ_3838 ИМГ_3815 ИМГ_3844 ИМГ_3833