На степеништу поред херцегновске Канли-куле „сретох“ мени посебно драгог писца Сима Матавуља.
– Добар дан, господине Матавуљ! Очекивао бих Вас најприје у Шибенику, но како год лијепо Вас је срести поред мора…
– Добар дан и Вама господине!
Хвала Вам што ме присјећате родног огњишта и шибенског морског вала. Херцег Нови је мени мио попут моје Далмације. Можда је моје дивљење према овом граду чак и више…
Све оно што сам писао о нашем далматинском православцу, оне тешке море његовог живљења, овдје у Херцег Новом биле су готово непознаница. Да је мој Пилипенда којим случајем живио у овом лијепом граду краља Твртка сигурно је да не би морао гладовати због свог предачког православља. Херцег
Нови је природни и духовни изданак српске Херцеговине и његошевске Црне Горе, тих непокорних отока словенске слободе. Ту је искрила света побуна нашем великом ропству, а која је гранула ослобођењем полуотока Јужних Словена. Дакле, у Шибенику сам рођен но у Херцег Новом, Цетињу и Београду ја сам растао, привијајући се попут лозе уз наше светосавско одрње.
Oпет, да није било распећа Далмације не бисмо знали колико је наш појединац слаб, а наш народ светачки силан.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
