На дан Светог Саве, Херцеговац Сава Вуковић даровао српском народу Основно писмо и завештао оснивање Српске велике православне гимназије у Новом Саду
Сава Вуковић називан и Сава Вуковић од Берегсова (Берегсо, Берегсхоф, Брегсаул Маре, Тамишка жупанија), био је трговац, спахија и народни добротвор.
Своје детињство је провео у родном месту (Мостар 1737. године), где је почео да се бави трговином. Имао је тројицу браће: Александра, Теодора и Јована.
По њиховом савету одлучио је да пређе у Аустрију. Прво се преселио у Ријеку, а потом са већ знатним иметком у Нови Сад. Из три склопљена брака добио је два сина и две ћерке (Максима, Вуколаја, Катицу и Марту). Прва жена, Софија, била је унука патријарха Арсенија IV Шакабенте.
Новосадско грађанство придобио је 1773. године. Трговао је воском, медом, храном и дуваном. Убрзо је постао један од најбогатијих људи међу Србима. Био је учесник Темишварског сабора 1790. године, а од цара Леополда II добио је 1791. угарску племићку титулу.
Купивши спахилук Берексо у Тамишкој жупанији прозвао се Сава Вуковић „од Берексова“. Био је члан Спољашњег сената града Новог Сада. Као стар и полуслеп, одлучио је да остави трајно сећање у српском народу. Са жељом да помогне унапређење умног и моралног стања српског народа, Православне цркве и просвете, као и да допринесе неговању српског језика и књижевности, 1810. године завештао је 20.000 форинти за оснивање Српске велике православне гимназије у Новом Саду.
На свој имендан, уочи Св. Саве, 26. јануара 1810. године, објављује задужбинско – Основно писмо, уз кога је приложио и споменуту суму новца. Иако је велика девалвација аустријског новца из 1811. године оставила само петину приложене вредности, заузимањем бачког владике Гедеона Петровића и уз помоћ других приложника – новосадских Срба који су подржали Вуковићеву идеју, за кратко време прикупљено је преко 100. 000 форинти. Сава Вуковић је умро 1810. године и сахрањен је у порти Саборне цркве у Новом Саду.
Године 1816. цар је одобрио оснивачко писмо са мањим изменама које су се односиле на његово надзорништво над наставним планом, као и над фондом. До 1819. школа је имала шест разреда и тиме је постала потпуна гимназија.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
