• Одмах по оснивању хрватских и српских соколских друштава приступала је у њихово чланство, у почетку у ограниченом а касније у већем броју, муслиманска напредна омладина. Кад се у време борбе за верско-просветну аутономију, појачао опозициони став муслимана према Аустро-Угарској, муслиманска омладина је почела да се окупља у посебна муслиманска соколска друштва. (1)

У Сарајеву је 20. фебруара 1903. основано просветно-културно друштво „Српско муслиманско потпорно ђачко друштво Гајрет”, које је школовало муслимане у српском националном духу. Рад друштва Аустроугарска Монархија је свим средствима покушавала да онемогући сејући раздор међу његовим вођама и организаторима. Тек када је за председника друштва дошао Мухамедбег Фадилпашић 1907. друштво је кренуло пуном паром ка свом циљу националног, политичког и културног просвећивања у првом реду муслиманске омладине по средњим школама и на занатима. Радили су успешно и поред притиска и опструкције до почетка Првог светског рата. Друштво је наставило  рад у Краљевини Југолавији до почетка Другог светског рата. (2) Од стварања „Гајрета” његови чланови су били носиоци соколства, јер су они били старешине муслиманских соколских друштава. Хамдија Милић је у листу „Гајрет” писао о соколству. Лист „Гајрет” је позивао на оснивање соколских друштава. (3)

Са стварањем револуционарно-националног омладинског покрета у Босни и Херцеговини дошло је до ширења соколства  међу муслиманима. (4) Муслиманска читаница у Мостару, у којој се, за време верско-просветне борбе, развила јака опозициона средина, нарочито у доба политичке сарадње између муслимана и православних за време анексионе кризе, покренула је иницијативу за оснивањем Муслиманског сокола у Мостару. (5)  Осман Ђикић основао је у Мостару 1909. „Муслимански соко”. У Сарајеву „Муслимански соко” основан је 1911. Дошло је до одвајања чланова и створено је ново друштво „Муслиманско соколско друштво Ђерђелез”. На челу новог друштва био је Авдо Сумбул, уредник и секретар листа “Гајрет”.(6) Авдо Сумбул водио је друштво до распуштања 1914. Ради свог соколског и националног рада послат је у Арад, где је  подлегао болести. Приликом прославе двадесетогодишњице Гајрета  1928. његови посмртни остатци пренети су из Арада у Сарајево и на свечан начин положено у гробницу, коју је подигло друштво Гајрет пред Али-пашином џамијом. У сличним приликама настала су муслиманска соколска друштва у Бијељини, Високом, Требињу, Рогатици и Невесињу.  (7)

Соколско друштво у Тузли звало се „Исламски соко”. Најактивнија муслиманска соколска друштва била су у Бијељини и Требињу. „Муслимански соко” у Бијељини основан је 1908. Муслиманска соколска друштва основана су у Чапљини, Стоцу, Маглају, Бања Луци, Брчком и Високом. Под вођством потпуковника српске војске Воје Живановића  муслимански соколи 1912. посетили су Праг. На свеславенском соколском слету у Прагу 1912. муслимански соколи ступали су под заставом сокола краљевине Србије.  „Муслимански соко” у Чапљини имао је око 30 чланова вежбача а исти број униформисаних чланова. Приредило је јавне вежбе у  Чапљини, Почитељу и Могорјелу код  Чапљине, Требињу и Љубушком. У Сарајеву је  1913. на конференцији решено да се оснује Савез муслиманских сокола (8). Соколи, душановци (чланови, мушки и женски подмладак) и српска музика из Дубровника кренули су заједно возом 19 августа 1911. у Требиње на II Херцеговачки Српски Соколски Слет. Слет је трајао два дана. Приређене су јуначке народне игре и утакмице. Слету су присуствовали као гости Хрватски соко из Требиња, муслимански соко из Требиња и Хрватски соко из Дубровника. Српска Дубровачка Музика је учествовала у свим тачкама програма слета. (9)

За већину муслиманских соколских друштава била је карактеристична уска сарадња са српским соколима. Предњаци српских соколских друштава били су у многим местима у исто време вође у муслиманским соколским друштвима, нарочито на почетку њиховог рада. Поједини чланови  муслиманских соколских друштава били су и чланови српских соколских друштава и на тај начин учествовали у њиховим приредбама и слетовима. Муслиманско соколско друштво у Бијељини  учествовало је на слету у Прагу 1912. и наступило у поворци са соколима из Србије. Одору и команду узела је већина муслиманских соколских друштава по угледу на  српска соколска друштва, са малим изменама. Муслиманска средњошколска омладина, нарочито она у Мостару и Сарајеву, одушевљавала се радом муслиманских соколских друштава и дружећи се са члановима  соколских друштава, учествујући у раду друштава, вежбама и приредбама, уносила је борбени дух у редове чланства соколских друштава. Многи чланови Муслиманске читаонице у Мостару као и многи муслимани средњошколци били су вредни чланови Побратимства у Мостару. Неки од њих су учествовали на конгресу Трезвености у Крагујевцу 1912. После атентата у Сарајеву 1914. сва ова друштва задесила је иста судбина као и српска соколска друштва. Распуштена су а њихови чланови, нарочито истакнути, подвргнути прогонима. (10)

Први светски рат је прекинуо сав рад, друштва су била распуштена, а инвентар сарајевског сокола био је сачуван. После рата инвентар су бивши чланови узели за оснивање Југословенског муслиманског спортског клуба. (11) После ослобођења и уједињења 1918. муслиманска друштва нису обнављана, муслимански соколи ушли су у састав Југословенског соколства. (12) У Рогатици  потпорно друштво „Ђерђелез” је 1919. претворено у Југословенски муслимански Соко. (13) По Салиху Селимовићу сва активност Срба муслимана одвијала се кроз делатност  културно-просветног  друштва Гајрет, „чувене Соколе и нека друга друштва и удружења.”.(14)  Мулић је истакао да се у соколском друштву могле угњездити као подсекције све врсте културних и просветних институција. У окружници главног одбора Гајрета од 7 маја 1930. истакнуто је : „… Та ужа сарадња и узајамно потпомагање међу овим двема нашим установама најлакше је остварњиво на тај начин, ако чланови Гајрета, сви до једнога, постану и чланови Сокола. На овај начин сваки члан, радник и пријатељ Гајрета допринеће не само Соколу него и „Гајрету”, а тиме и остварењу Гајретових циљева.” Гајретових одбора, пододбори, повереника и чланова било је близу 25.000. После апела, велики број Гајретових чланова, који дотле нису били већ у соколима, приступио је соколству. Питомци Гајретовог мушког конвикта, чланови вежбачи Соколског друштва Вратник, учествовали су на академији 17.децембра 1933. у Народном позоришту у Сарајеву. (15) После Априлског рата Гајрет је био забрањен. После 1945. комунисти су настојали да потисну из сећања све националне организације.

Одмах по оснивању српских соколских друштава приступала је у њихово чланство, у почетку у ограниченом а касније у већем броју, муслиманска напредна омладина. Од стварања „Гајрета” његови чланови су били носиоци соколства, јер су они били старешине муслиманских соколских друштава. На свеславенском соколском слету у Прагу 1912. муслимански соколи ступали су под заставом сокола краљевине Србије.  Први светски рат је прекинуо сав рад друштава, муслиманска соколска друштва била су распуштена од стране аустроугарских власти. После ослобођења и уједињења 1918. муслимански соколи ушли су у састав Соколског савеза СХС.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Хусеин С. Бркић, Сарајево, „Соколска идеја међу муслиманима”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 75;

2. Салих Селимовић, „Срби муслимани и процес њихове денационализације”, „Уредник Миша Ђурковић, „Конструисање синтетичких нација”, Београд, 2024, стр. 123;

3. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 127;

4. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 120;

5. Хусеин С. Бркић, Сарајево, „Соколска идеја међу муслиманима”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 75;

6. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 120;

7. Хусеин С. Бркић, Сарајево, „Соколска идеја међу муслиманима”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 76;

8. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 124, 127;

9. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 34; „Српски соколови у Цавтату”, „Дубровник”, Дубровник, августа 1911, бр. 34, стр. 3;

10. Хусеин С. Бркић, Сарајево, „Соколска идеја међу муслиманима”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр.77, 78;

11. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 120;

12. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 128;

13. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр. 121;

14. Салих Селимовић, „Срби муслимани и процес њихове денационализације”, „Уредник Миша Ђурковић, „Конструисање синтетичких нација”, Београд, 2024, стр. 138;

15. „Соколство и Муслимани”, Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” Година I, Београд 1934, стр.127, 128;