• Мјеста на којима су планирани каменоломи, бетонаре и др. налазе се у близини српских села, цркава, гробља – од којих су неки и национални споменици БиХ (Запланик), а неки су у процесу заштите (Зачула). Недавно су почели радови на каменолому код Запланика, када је више пута детонирано око 3.000 кг експлозива. На подручју Бобана, у српском крају, на локалитету Стол планиран је још један овакав каменолом. Ових дана почело се на припремним радовима за каменолом у селу Зачула…

Куће још чекају кров: Панорама Зачуле данас

На простору општине Равно, свакодневни живот Срба повратника испуњен је бројним проблемима. Поред вишеструких опструкција од општинских институција, један дио српских повратника успио је да обнови своја у рату уништена огњишта, обнови миниране цркве и раскопана гробља.
Општина Равно настала је по завршетку рата 1995. године. Њеним формирањем у саставу БиХ озакоњена је агресија Хрватске на БиХ 1992. године, када је тзв. „Хрватска војска“ окупирала трећину општине Требиње. Тако је остало и послије рата, Требиње је остало без трећине своје територије, и на тој „трећини“ је формирана тзв. општина Равно.
Да би се прикрила агресија, ХВ замијенио је крајем 1995. године ХВО (из БиХ). Ту трећину требињске територије, која се простире од Требињске површи преко Требињске шуме, Бобана све до Попова поља чине скоро у потпуности српска села. Већина хрватских села су око Равног и западно од Равног. У новије вријеме са хрватске стране покушава се промијенити национална структура становништва организованим насељавањем, као нпр. у мјесту Иваница.

Хрватска војска је током агресије на општину Требиње 1992. године на овом подручју опљачкала, попалила српска села, минирала српске православне цркве и порушила српска гробља. Порушене су и све сеоске школе. За наведене злочине нико никада није одговарао, иако се зна које су јединице у овим злочинима учествовале.
Српским повратницима на овај окупирани дио Требиња није било лако да се врате. Свакодневне провокације и опструкције од стране власти новоформиране општине нису спријечиле добар дио Срба да обнове своје куће, цркве, гробља. Највећи дио донација за обнову кућа и цркава обезбиједила је Влада Републике Српске, а дио је обновљен личним средствима.

И данас, када је од завршетка рата прошло преко 20 година, новоформирана општина Равно за српске повратнике има само деструктивне „пројекте“ којим се жели директно или индиректно спријечити повратак Срба на своја огњишта. Извртање историјских чињеница у литератури и на интернету, које се односе на духовну и националну историју овог подручја у новије вријеме су учестала. Вишевјековни покушаји присвајања објеката и посједа СПЦ трају и данас (манастир Завала).
На подручју општине Равно у крајевима гдје живе Срби, Општина Равно планирала је у свом „просторном плану општине“ неколико, по Србе, деструктивних пројеката. То су, углавном, каменоломи, бетонаре и сл. који својим активностима угрожавају природну околину и живот локалног становништва. Док удружења српских повратника све своје активности усмјеравају према пројектима везаним за очување природне околине и културно-историјског насљеђа, Општина Равно подстиче овакве накарадне пројекте дајући државно земљиште разним приватним фирмама, које за наведене дјелатности немају ни потребну документацију.

Црква Светог пророка Јеремије у Зачули: Данас само гомила камења

Мјеста на којима су планирани каменоломи, бетонаре и др. налазе се у близини српских села, цркава, гробља – од којих су неки и национални споменици БиХ (Запланик), а неки су у процесу заштите (Зачула). Недавно су почели радови на каменолому код Запланика, када је више пута детонирано око 3000. кг експлозива. На подручју Бобана, у српском крају, на локалитету Стол планиран је још један овакав каменолом.
Ових дана почело се на припремним радовима за каменолом у селу Зачула, гдје је такође планирано два каменолома. Иако се ради о локалитету у непосредној близини села, ни општина ни извођач нису контактирали већину мјештана која је против оваквих пројеката.
Невјероватно је безочно да неко из Хрватске или западне Херцеговине има храбрости да дође непозван у туђе село и да ради као на својој ђедовини.

За мјештане је посебно иритантно што је народ коме припадају извођачи поменутих радова и оних који су им то дозволили, у Зачули до темеља минирали прелијепу и јединствену у требињском крају цркву Светог пророка Јеремије, поломили и раскопали гробове у сеоском гробљу, опљачкали и запалили све куће у селу.
Већина мјештана са огорчењем гледа на овакво понашање приватних хрватских фирми, као на провокацију, и у вези с тим организовала је протесно окупљање против оваквих пројеката. Истог мишљења су и више удружења српских повратника, као и МЗ Иваница. На више адреса упућени су протести због ових, по Србе повратнике, девастирајућих пројеката.

Некропола стећака у Зачули

Оваквим „развојним пројектима“ општине Равно само се продубљују међунационални и међурелигијски односи, пуни неповјерења и нетолеранције и неискрених намјера од стране општине Равно, са печатом прошлости, што су Срби овог окупираног требињског подручја у протеклом рату итекако осјетили.
Срби овога краја, без обзира на велико претрпљено страдање, нису иницијатори потенцијалног погоршања односа између Срба и Хрвата, што се оваквим „пројектима“ свјесно или несвјесно жели постићи. Општина Равно би требала да подстиче пројекте који су у интересу народа и да у већој мјери подржава одрживи повратак. Већина српских повратника организована је кроз локална удружења, обезбјеђујући своју егзистенцију кроз производњу и продају здраве хране.
Овакви деструктивни пројекти општине Равно који су у интересу појединаца из Хрватске или ко зна одакле, у супротности су са интересима локалног српског становништва, и њиховом реализацијом би се директно угрозио повратак и живот локалног становништва.

Радови на каменолому

Намјере Општине Равно најбоље се виде кроз пројекте везане за развој туристичких потенцијала и инфраструктуре на простору општине на коме живи хрватско становништво, и пројеката каменолома и бетонара на простору општине гдје живе Срби, који покушавају да обнове живот у условима без електричне енергије, воде и сл.
Узимајући у обзир чињеницу да су овим активностима и будућим сличним пројектима угрожена сва наша права, употријебићемо све могућности у циљу заштите наших интереса и живота. Бранећи своје ставове који су у супротности са оваквим пројектима, обратићемо се свим надлежним институцијама у БиХ и шире.

Дубравко Куртовић (село Зачула)
Радио Требиње