У организацији Завичајног клуба Билећана у ресторану “Амфора” у Београду одржано је донаторско вече посвећено обнови Храма Светог Саве у Билећи.
Скуп који су иницирали успјешни пословни људи проф. др Миленко Џелетовић и мр Божо Бобан Вукоје, који је широј јавности познат и као аутор популарног “Блога једног Херцеговца у Београду”, дао је фантастичан резултат.
Најзаслужнији за успјех донаторске вечери: проф. др Миленко Џелетовић
Наиме, у само једној вечери скупљено је око 60.000 КМ. То је и највећи износ који су Херцеговци у Србији скупили за једно вече.
– За малу Билећу и у сваком погледу “велику” цркву у њој, није то мала ствар. Напротив, већа је него и што то сама дјелује. На општу корист нашег града, наших људи и духа хришћанског који, неоспоран и непоколебљив, једини одолијева тешкој и безнадежној ситуацији у којој се налази наша Билећа – рекао је за Слободну Херцеговину Божо Бобан Вукоје, који је у одсуству легендарног херцеговачког пјесника и филозофа Божа М. Глоговца водио програм ове вечери.
У културном дијелу програма своје Билећане је поздравио глумац Милорад Капор.
Након завршене вечери задовољни су били предсједник Завичајног клуба Билећана Миодраг Дунђеровић и потпредсједник Борислав Кркелић који су најавили да ће се са акцијом наставити и у наредном периоду.
Посебно је био срећан проф. др Миленко Џелетовић који је одржао и веома надахнут говор.
Скуп су благословили отац Стојадин Павловић, који је и главни уредник редакције ТВ Храм, и билећки свештеник Александар Грчић који је упознао присутне са бурном историјом Храма Светог Саве у Билећи
КОМУНИСТИ ЦРКВУ ПРЕТВОРИЛИ У МАГАЦИН
Саборна Црква Светог Саве у Билећи саграђена је у време владавине Аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини, средином 19. века.
У тешко време окупације земље, Срби из Билеће и њене околине су се договарали о пројекту цркве и тражили адекватно место на којем би ово здање могло да се сазида. Када се напокон договорило о месту изградње цркве, у самом центру града, кренуло се са градњом уз помоћ Земаљске Владе из Сарајева, као и прилозима и донацијама српског народа из Билеће.
Црква је требало да буде саграђена у византијском стилу, али противљењем Аустроугарске, то им ипак није дозвољено. Мјештанима Билеће стигао је допис Земаљске Владе из Сарајева да ће пројекат за изградњу цркве стићи из Беча, као и да је то једини начин да црква буде изграђена.
Пројектом из Беча, Аустроугарске власти су захтевале да се црква не сагради у византијском стилу, већ у романско-готском стилу, архитектури која је типична за Католичку цркву. Срби су тада направили побуну, али узалудну јер су власти поручиле да је изградња у романско-готском стилу услов да се црква гради. Народ је попустио и црква је саграђена по пројекту из Беча, са каменом из околине Билеће.
Црква је требало да се освешта на празник Преображење, што су аустроугарске власти поздрављале, због симобиле рођења Фрања Јосифа на тај дан. Срби тада ипак нису попустили, па су напунили цркву грађевинским материјалом и рекли да здање није довршено, како би одложили освештање. По писању митрополита Леонтија Радуловића, црква је освештана 1896. године на Малу Госпојину и посвећена Светом Сави.
Црква је после Другог светског рата претворена у магацин и неколико година није радила. Данас Саборна Црква Светог Саве један је од симбола града Билеће, као и духовни, културни и историјски споменик
Међу званицама су били и директор канцеларије за вере при влади РС Милета Радојевић, директор представништва РС у Београду Млађен Цицовић, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, потпредсједник Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац…
Одлично организовано донаторско вече испратиле су и камере РТРС-а, ТВ Храма, као и најтиражнији лист на ијекавици у Србији Српско коло.
Велики допринос успјеху ове акције дао је и власник ресторана “Амфора” Неђо Тркља који је угостио своје Билећане и њихове пријатеље.
Текст: Т. Ћоровић Фото: Б. Кркелић
.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
